Naše otrovne zmije i biljke (sa gljivama)

38

ни у ком случају није осетио хрђавих последица. Он вели: „ кад се увек мора испљувавати усисана ouipoena крв за време сисања, опасности за онога који сиса не може бити. У Америци се највише спасавају од уједа силно отровне змије Звечарке , исисавањем отрова из ране; уједени се спасава, ако се та операција одмах по уједу изврши, а ономе који ту операцију врши, не шкоди ништа. Ја сам се до данас у многим, многим случајевима тога исисавања придржавао и увек с успехом, без икаквих за мене хрђавих последица". Свакојако је много боље и сигурније,- да се метну купице; а пијавице, што неки препоручују, не смеју се пуштати. И истискивање ране, да што више крви изиђе, чини добро. Мазање отеченог тела чистим зејтнном, такођер чини добро, а облагање истуцаним белим луком, сировим месом итп., не помаже много; пре би се могло препоручити -- вели Бренинг облагање слачицом. Као најсигурнији лек против змијиног уједа показало се убризгавање јако разблаженог Liquor Ammonii caustici-, исто je тако дибро средство и премазивање ране с јодном тинктуром, а још боље с раствором Jod-Jodkalium-a, али то је већ ствар лекарева, који Оуде у помоћ позват. То су средства, која ми можемо п треба да употребимо до доласка лекаревог, који he науком и вештином својом избавитн уједенога од злих последица.

Д(Ч ЗМИјјА НЕ УЈЕДЕ.

Треба бити пажљив при свима радовима и у пољу, и у шуми, и на свима местнма, где се отровне змије