Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

УТИСЦИ С КОРЧУЛЕ. ~ 97

који су сваког јутра поздрављали његов повратак на. небо химнама и молитвама.

Прошло је — кажу — доба чудотвораца; нема више на земљи чудеса.

Јесте, у истини, прошло доба, библијских чуда; али вртунаравно или, ако вам је милије, божанствено, постоји још увек у крилу природе. Ми смо, додуше, похватали у природи неколико закона и за бележили неколико појава које се редовно понављају; али оно што за нас остаје и данас једно 400, то је универзални живот који око нас и у нама бруји пи струји. Како постаје живот“ Оукобе се, веле, два атома, очешу један о други, и отуд се рађа, отуд постаје живот. Лепо; али то чешање је тек феномен спољашњи: објасните ви мени тајну живота у себи! А. док се то не збуде, допустите нам, господо, да чудом сматрамо толико човека, колико и ону ситну, једва видљиву животињу, што нам по књизи мили док читамо Хекела; толико живот најмање травке, колико и онај небројених звезда што се крећу по простору.

„Ток природних фаза — вели Карлајл — познат нам је делимице у овом мајушном планету; али ко познаје оне још општије покрете, од којих зависи сам овај планет; У ком се недогледном циклу- _ су креће овај наш мали епициклус“ Могуће да је рибици сваки ма и најмањи закутак и сваки ма и најситнији пиљак низ морску обалу тачно познат; но зна ли она што о периодичним струјама, о ализејским ветровима, о месечевим менама, о свему оном што реди живот у њезиној локви и што ту локву може, с времена на време, да узвитла до највеће буре% Та је рибица: човек; његова, је локва: земља; његов океан: неизмерни свемир; његова плима и осека: потајни путеви Промисли.“

__ Проћи ће дакле и двадесети век, као што је прошао и деветнаести; проћи ће још много векова за њим, и наша будућност остаће у том погледу увек једнака, као што је једнака остала и после Коперника, и Галилеја. |

(