Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

102 МАРКО ЦАР.

три гостионице или кафане. Старина од нарочите важности у Макарској нема; гдекоји латински натпис по црквама, и старим гробницама и понека збирчица римских новаца; то је све. Међутим, ако се од Општинског Дома кренете према истоку, долазите: у средину града, на т. зв. „Качићев Трг“, где се узнела саборна, црква. Св. Марка, саграђена у почетку ХУШ века. На равници пред црквом диже се тучни споменик, који је од велике знаменитости не само за. ову малу приморску варош и њезину околину, но м за целу Далмацију. То је споменик Фра Андрије Качића-Миошића, народног песника и претече нашег националног уједињења, који је сахрањен у селу Бристу, у макарском Горњем Приморју.

Качић се у томе селу родио 1704. год., а преминуо је у 56-0ј години (16. децембра. 1760.) у манастиру Заострогу. У своме Разговору угодном народа словинскога обухватио је песник све онда познате: огранке словенског племена: Србе, Хрвате, Оловенце, Пољаке итд. Од свих тих народних огранака опевао је главне историјске успомене и јуначке подвите, црпући грађу из народног предања или из уста самог народа. О њему се јамачно може казати оно што су древни Јелини казали за свога Хомера: да је био прави национални бард, жива легенда и чувар светиња свога народа. Због тога ће се и Качићево име — ув име Вуково и Вишњићево — спомињати докле год наш заједнички српско-хрватски народ. буде гајио успомену својих светлих ни заслужних пређа.

Старија историја ове вароши има такође да покаже интересантних страница трагаоцу прошлости. У Х. веку су Макарани, у друштву са својим суседима из Неретве — „сепз зеотиса Јегох“ вели Фарлати — знали да се помало баве и гусарством. То је у оно далеко време био један врло опасан посао, којим се бавио један врло ограничен број одметнутих људи, који су сматрали да су домаће воде њихова богодана подворница. Данас се, напротив, гусарством бави цео свет, и то жалибоже без ризика и не-