Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

СПЉЕТСКЕ СТАРИНЕ

(пљет је варош Диоклецијанова, а Диоклецијанова варош, или боље, Диоклецијанова кућа је: пљет. Овде је велики римски ћесар, наш прослављени земљак, кад је оно — сит славе и господства — збацио са себе златоткани пурпур — дошао да потражи мира и спокојства, те да у тихој повучености заврши као прост грађанин своју тријумфалну каријеру. Масивни правоугаоник, у ком се угнездила данашња спљетска варош, беше уједно Дпоклецијанов Версаљ и његов испоснички Свети Јуст. И, у истини, спљетске старине су јединствен споменик душевне величине овог необичног човека, који је своје име за увек скопчао са прегалачким градом на, Јадрану, који је у току времена, израстао из рушевина његове величанствене палаче. Ми, приморци, у данашњем Опљету видимо, додуше, много штошта и поред римских и млетачких старина; али за странца путника и, уопште, за културног човека, који је прожет успоменама из уметности и историје, Опљет је нарочито варош Диоклецијанове палалче, место у ком се као мало где може да уочи римски сјај, римска моћ и величина. Док путника у Задру, Шибенику, Трогиру, и на острву Хвару млетачке „Шостоле“ и сатрап! непрестано потсећају на столетну владавину Крилатога лава, дотле у Спљету — ствар невероватна! — спољашњи трагови млетачког господарства губе се и ишчевавају под блеском великог Рима, који је својом горостасном успоменом прекрилио читаву варош.

Ни са чим неупоредиви остаци Диоклецијановог двора; величајан засвођени трем са криптопор-