Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

102 МАРКО ЦАР.

тиком што се стерао дуж морске обале; четвора дворска врата што се претворише у четворна. врата, градска; унутрашњи лавиринат улица и уличица, што се ужлебише у старо императорско здање; чувени царев маузолеј и суседни му храм Ескулаћлв, који се настраном судбином претворише у хришћалску богомољу и у крстионицу; импозантан перисти» са још импозантнијим сфинговима, —- све је то досад небројно. пута и описивано и фотографисано и 06јашњавано, те би заиста дрско од мене било да то овде још једаред дилетантски описујем.

Ја сам на овоме месту хтео да Диоклецијанове дворе споменем по неминовној дужности, јер су ти двори један знаменит део његовог рада, и јер они данас — јединственим својим обрасцем — јасно сведоче о преокрету што га Диоклецијан поче да. изводи у архитектури, и који није био мање важан од преокрета што га велики ћесар изведе у политици.

И, збиља, његове реформе уметничке пироде личе на длаку његовим реформама природе политичке. Диоклецијан хтеде да се отресе утртих путова, лицемерских шаблона, те да удари путем стварности, путем истине.

До цара Диоклецијана је римска архитектура, на неки начин, своје лице крила под образином грчком; обли лук, специјално обележје римске грађевине, крио се у неку руку за облицима јелинским. У спљетској палачи, напротив, облук (обли лук) заузима први пут истакнуто место у општем уметничком склопу грађевине. Ту су први пут танани ступови и убави коринтски капители употребљени као збиљски носиоци натпостављеног им терета, а не као више привидни него ли стварни носиоци вачелне греде.

„Диоклецијанов маузолеј — вели један модерни писац: — верна је слика знаменитог римског ћесара, који је у њему сехрањен. Диоклецијан беше

#) Епше Вепаих: ИУоуасе агих у: аих богаз ае ! Аактапдие. Види часопис „Ја Оштаипе“ за фебруар 1599.