Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

149. _ . МАРКО ЦАР.

· Пред ручак имадосмо још времена, да. се прошетамо до накрај Горице, места где је у Крешимирово доба био положен основ граду и где се и данас у једној гомили држе потомци његових Хрвата. Они су и данас чисти штокавци, само што не могу да изговарају слово „ч. Уда се горичанка за чистог штокавца „изван бедема, па до смрти увек говори „довик, цир , а остало све као ин други приморци. Горичани су мирни, радни људи, и слабо се мешају са тежацима из осталих заграђа. Сликар Медулић је ту рођен и његово се братство и данас још потражује. Враћајући се к срцу града, свртосмо и у „варош"“ (тако се зове велико заграђе), у којему живе они шибенски пучани, који су на гласу са своје „вруће крви“. 'То су иначе добри и радишни тежаци, умерени у јелу и пићу, те који су особито вешти виноградари, а дају најбољу војску мрнарици. Извањадц, који међу њих зађе, има најбољу прилику да се увери „како се још није сасвим истражио сој старијех Ускока, који испунише силно вријеме својим јуначкијем дјелима.“

После подне стаде беснити јак ветар с југа.

Не могавши даље крстарити по улицама, склонисмо се у једну кафаницу крај пристаништа, те уз „кафу и тутун (а Матавуљ је страсно волио обоје) надовезасмо прекинуту нит „воспомињанија“.

Беше недељни дан, те с тога у кафани велика налога. Поред „лацманских“ ускогаћа и владиних бирократа, по столовима поседали хачељеви шибенски варошани, са црвен-капама на глави, па грају да човека заглуше. Управо тих дана месне две хрватске странке (народњаци и праваши) бејаху се нешто почупале око ошштинскијех избора, те је све унакрет „димило“ од силне гунгуле и страначких препирки. Матавуљ је неко време ту ларму Ћутке посматрао, па ће наједном приметити:

— Фа чудо, ти су људи увијек исти! Сл старци, па се прегоне око простијех маштанија! А мене политика данас толико занима, да ме понекад