Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

7150 МАРКО ЦАР.

то: што је његова улица малко одвише задојена, ита„лијанским ексклузивизмом.

Странац који — нарочито лети, кад су у пуном јеку променаде и концерти на Новој Обали стигне пред вече у Задар брзим паробродом из Трста или са Сењске Реке (Фиуме), има утисак као да је допутовао у неку варош -- бању од барем сто хиљада становника, или као да је напрасно пренесен на неки париски булевар или „дца!, где је свет грдно набујао, где се на све стране блистају женске очи и шарене униформе, и где на одстојима од непуних двеста метара свирају, једна уз другу, по две, три музичке капеле.

Но нека то странца путника богзна како не обмањује. Задар је, покрај свих својих великоварошких „алира , један скров и скроз провинцијски град, који рано лега и рано устаје, и који страном госту — ако је европејац и слободоуман човек може да спреми врло неугодних изненађења. Није мој посао да та изненађења овде наговештавам: но прво велико изненађење за путника биће то, што ће од све те бучне, електричним сијалицама обасјане гужве и мотљаве, коју буде затекао на Новој "Обали, за један час или два, остати само још неколико енујираних бећара пред Ноје! Визјој-ом, док тако названи „елегантни Задар“, Задар ситне бирократије и гиздавих гризета, тај се Задар у десет часова повлачи кући, променаде остају пусте и на овој линији наступа мртвило и гробна тишина. За-

ар се завукао под поњаву, Задар је захркао, Задар је уснуо сном праведнога.

Разуме се, наравно, да има путника којима је сувише узвитлан и сувише узграгорен живот додијао, те који у провинцију долазе у првом реду зато, да се науживају благе климе, идилске једноставности патријархалног живота и непритруњених (великоварошком чађом) лепота природних. 'Таки ће путници — радо признајем — свој посао наћи и у "Задру. Спретност и чистоћа задарских улица, красна променада. „На Зидинама“, питоми „Парк Бла-