Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

7152 МАРКО ЦАР.

храма, ког су следбеници нове вере, уз поклик „Сћи 55 ппреган“, морали оборити да на његовим рушевинама подигну нову богомољу.

У средњем је веку Задар био полуоток, али га млетачки завојевачи претворише у савршено острВО, тим што су са копнене стране били ископали залив и на њему саградили ћуприју. Тај је залив У наше доба поново засут земљом, а ћуприја, која се узвијала на веригама, постала. је главом царске цесте што из града води у „Парк Блажековића“ и, даље, у заграђе Арбанасе.

Задар је престао бити утврђено место год. 1865 и том приликом стари топови с његових фортификација пренесени су у државне арсенале, а древни бедеми, поступно порушени, уступише место градским „кејима , где су сада најлепша шеталишта, Млетачки лав и млетачки јавни натписи (у колиКо их нови господари нису отукли чекићем) ките, уосталом, и данас многе варошке зграде, а најлелши (и лав и натписи) као да су они што красе копнена, градска врата. (Ропа Теггајегта), монументално дело више пута у овим белешкама споменутог млетачког неимара Самикелија.

Задар се за последњих петнаест-двадесет година прилично модернисао, али су његове модене грађевине, ако изузмемо нову судску палачу, махом бег карактера и на путника, који с мора долази, чине посве неугодан утисак. Један немачки списатељ“' рекао је ту скоро да му нове зграде на. задарској „Новој Обали“ изгледају као голем позоришни застор, који је подигнут да забашури „Исток(!) аустријске управе у Далмацији, који тобоже почиње од Задра". У овој духовитој примедби има, разуме се, нешто истине; али грађевинској безукусности тобожњих палача на задарској „Новој Обали“ треба, добрим делом, узрок тражити и у оном окорелом консерватизму задарских староседелаца, о ком сам малочас нешто натукнуо, а који се иначе испољава. п

5 Негтапп Ванг.