Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

18 ____ МАРКО ЦАР. _

Пеема, та слабо је повната новијим нараштајима чак и у самој Далмацији, а овамо би вредно било да се наш народ њоме боље упозна, и то не само због њене садржине политичке, но и због њене вредности етичке. Жалећи се на црну судбину своје родне земље „која беше и српска и турска и француска, али још никад ни посве своја, ни посве туђа , тако да „не може казати да има правог отачаства ко се у њој роди, песник изриче опет зато наду у лепше дане ва ову груду земље, којој он исказује сву 00лну љубав свог синовљег срца. А ти лепши дани вели — освануће Далмацији онда. „кад се она чврсто споји са Србијом (у којој влада питом дух и чила мишица.), а преко Србије са осталим земљама. што се још даве у османској баруштини, и с којима. она, Далмација, има да образује један живот, једну вољу и целину . 5

Ово су биле мисли великог научника и песника којим се Шибеник, његова колевка, и цела Далмација поноси, као једним од највећих својих синова. Приморан силом прилика да учествује у народносном спору двојезичног становништва овога зави“ чаја, он је то углавном учинио као мудар родољуб и човек који, изнад свега, поштује истину. Изазван да се изрази о прохтевима, Италије на источну обалу Јадрана, он је још 18960 год. отворено казао: „Са искреношћу која је мом роду у крви, морам рећи да, што се мене тиче, не верујем да би Далмација могла да постане прирепак Италије, јер су прошла времена млетачке републике која, ако је вешто знала да искоришћава далматинску обалу, она је вешто знала и да влада... Италија има и сувише невоља, и тешкоћа у својој кући, па да би јој требало нових тражити с ове стране мора... Јер ако је у свако доба мучно било заповедати људима туђег језика, данас би Талијанима то било поготово немогућно...“) ___#) Испор.: М. Тотптазео, 47 Ратат. Рите, проогана ф! Е. Кегха, 1861.