Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

НА ОСТРВУ ЛОКМУРУ. НЕ 55

сријског царевића Рудолфа — последњег локрумског сопственика, који је на острву такође оставиотрага о своме проласку — предан је овај дворац на чување дубровачким фратрима Св. Доминика. Један од тих фратара (човек још млад и, по изгледу и држању, врло учтива особа) провео ме кров унутрашња помешћа. То су већим делом мале, ниске, сасвим скромно намештене одаје, по чијим су зидовима обешени неки стари енглески дрвореви, гдекоја фотографија и, тамо-амо по полицама и етажерима, мала колекција саликова од гипса. Мене је највише интересовала Максимилијанова радна с0ба, која је још увек онако намештена, као што ју је он последњи пут оставио. Чини ти се: кад би се дух његов на земљу вратио, могао би да настави обичан посао, као да никад није ни прекидао. У овом кабинету обешена, је о зиду и једна велика, карта. судбоносног мексиканског царства, за коју ми мој пратилац каже да ју је сопственом руком ту обесио. Максимилијан, и то у време кад још никако није“ помишљао на своју вајну прекоморску пустоловину. Међу лепо повезаним књигама, око ми запе ва један примерак чувене клерикалне ревије „Га Стуша Санонса“. Право да кажем, ја је на Максимилијановом писаћем столу не бих био нарочито тражио. Сав овај кабинет одаје, иначе, и то на један фрапантан начин, надвојводину љубав ка свему што је лепо и оригинално, и његову велику предилекцију 84, самовање и живот душевни. =.

Увек уз пратњу свог „белог фратра“ попех се“ затим на терасу масивне четвртасте куле, где је, кажу, била војводина, летња, трпезарија. Ту су Максимилијан и Шарлота, често седели и на хладу вечера-

ли, гледајући како сунце силази тамо преко, у море-__

од Ромање, и ваљда кројио планове за своју амбициовну будућност. Биће да је многи златни санак на; томе чардаку испреден, нарочито у ово тихо вечерње доба, кад сунце клоне своме јадранском гробу, а велики источни месец помаља иза сурих херцеговачких планина, Та ни данас човек не може дуго.