Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

МАРКО ЦАР.

|] Е

Смирено и-тихо збежиште, где се умилни звуци тичје песме равлежу и лагано изумиру кроз моснотони шум столетни дрвета! и вечити жамор тала"са, што се непрестано ломе о стеновиту обалу. Кроз ове питоме лужиће пробивене су уване, шљунком пог“суте алеје, које се час сужују између високих грмова, а час шире према отвореном мору, и којима су, -на извесним одстојањима, намештене уз бок камене клупе, права. благодат за самачке медитације или за "слађане састанке љубавне.

А у тој густојји у мирису окупаној средини -дрема, стари локрумски манастир, који је некад служио ко омиљено заклониште несуђеном мексикан„ском цару Максимилијану,; кад је овде долазио да тражи заборав и буде заробљен, те да своје сања„лачко и песничко срце за извесно време склони од "бура и усидри у својој мирној луци.

Манастир је овај из оног витешко-романтичког времена, кад су краљеви-пустолови ишли да рату„ју по Палестини, с намером да искупе своје големе грехе и задобију царство небеско; ишли су да људ“ску крв пролевају и по мору и по суху, сијући, или

· "боље, подижући на свом путу побожне задужбине: цркве и манастире! Али време и опаке људске руке учинише те се некадашњи самостан, у наше дане, претвори у неку врсту летњиковца који би сам собом слабо интересовао путника, да се из његових идеја не извија она потајна драж што је имају ме“ста, која су много што шта видела.

Као што је познато, након трагичне смрти ау-

" Енглески краљ Ричард „лављег срца“, враћајући се 1192 год. из Палестине, пострада грдно на мору пред Дубровником, и једва успеде да главу склони на острво Локрум. Ода"тле поручи дубровачком Сенату, како је на месту свога спа"сења решио подићи заветну цркву у славу Богородице. Сенат замоли пострадалог краља да своју задужбину не подигне на тада још пустом острву, него у граду. Ричард пристаде и по„диже у Дубровнику стару, трешњом порушену „Госпу“, али уједно хтеде да свој завет испуни и према Локруму. Отуда гпорекло данашњег манастира — летниковца.