Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

ХЕРЦЕГ НОВИ. т1

мексикански, који овако описује свој први „излет“ у ове крајеве: „Први утисак што га на ме учини Херцег-Нови беше чуђење што се у нашем завичају боље и изближе не познаје ова, чаробна питомина. Свак у заносу неком трчи у Ницу, Фиоренцију и у друге крајеве Европе, а нико жив и не сања да У истој нам ћесаревини има предела где издашно расте под ведрим небом свако миље и биље, и где је лепота издашно растурена колико игде на кругу вемљином ... Те ако просвета и није овуда још све своје благодати просула; ипак богат и свестан човек, кад би се настанио овде и за свој конфор постарао, јемачно би с поносом неким називао својим овај рај, у ком палма и дубовина расту напоредо“.“)

На жалост, такових је богатих и уједно свесних људи свуда, па и у овој држави, врло мало. Биће ваљда стога што се те две особине ретко када заједно налазе, те је најчешће пута бистра свест одевена у траљама, док је моћ и богаство понајвише у рукама које се лако не отварају. Оно је, додуше, пре неких десетак година изгледало као да је Бока Которска, и уза њу Дубровник и сва Далмација, таког госта и мецену стекла у особи неког чешког грофа, који заиста дође и на цветном игалу Топле (крај Херцег-Новог) набави згодно парче земљишта, тобоже да, на њему озида себи летњиковац који је требао да послужи као пример и мамац осталој високој господи са обала Дунава и Влтаве, Но сва лепа обећања тог чешког коленовића сведоше се на, то, да је његовом иницијативом и његовим настојањем у Бечу склопљено неко платонско друштво „за промицање интереса Далмације“, које: се, за неколико година свога званичног живота, одликовало тиме што је одржало неколико академских седница, и свога оснивача, неколико пута, наименовало председником. Да је тај несуђени мецена Далмапије остварио барем своју личну намеру, те себи

#) Махшшап у, Оезгетејсћ: Мет егчјег Аизјшр. Ге]р:о. 1868 Стр.232—288.