Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

72. МАРКО ЦАР.

и својима сазидао удобан летњи дворац у овој леној приморској средини, где је ваздух тако благ и тако миришшљав, и где мајка Природа човеку тако љу бавно и "ако штедно раскрива своја божанска ведра!

Али му ни то не беше суђено; племенити човек је лане сишао у гроб као наш морални дукнић,

Нека, га Бог опрости и помилује за његове дооре намере! 24 августа.

Ја сам. међутим, овог пута „Испод Мурава“ затекао једну велику новост: ниску упрегнутих која са кочијашима који само чекају да се путник јави. па да „потерају“ куд га жеља вуче. То је права тековина ва коју имамо да захвалимо предувимљивим Херцегновљанима, који су тај знаменити корак на путу прогреса учинили својом рођеном иницијативом. Кочијаши немају, додуше, цилиндра, као они у Бечу, него су турили на главу фес са модром ки“ ћанком, попут својих колега у Дубровнику; но то се канда боље слаже са локалном бојом, па је стога странцима то сасвим право, у толико пре што су кола већином солидна пи елегантна, тако елегантна да им не би зазора било ни на великој алеји бечкога Пратера. И ја сам одмах једна употребио да се одвезем до манастира Савине, где се већ у велике почињаху припреме за овогодишњу прославу Велике Госпојине. Што је манастир Савина, „брчно перо новске крајине“, и његова шума од ловора и ћеперизва, то вам је већ казао Стјепан Митров ЈЉубиша у свом опису Боке; али он манастир описује, кад га гледаш с мора. Друго је нешто, кад вађеш у његову дубраву, па се прошеташ кров разне алеје и лавиринте, што их је владика Петрановић по њој пробио, те наједаред паднеш на „Красно осоје“, јал. на „Владичину главицу , одакле ти поглед 0бухвата на један мах, под ногама питому мељинску увалу и пространу новеску луку, а према себи, наоколо по зренику, Оуторину, 'Оштри Пра Осе