Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

ХЕРЦЕГ-НОБИ. , 79

во чудо што се у њој и данас тврдо верује да од

4)

соколова пилета мора опет само соко да буде.

30 августа.

Право вели чика Љуба Ненадовић: у овом је чарном приморском крају све „намештено дивно и чудесно“ — али само кад не дува „шилок (јужњак) и кад је између Оуторине и Кумборског Рта вода мирна; јер иначе, кад се над овим високим планинама наднесу црни облаци, а с пучине „уждије ветар, онда се овај тихи новски затон, ово „чудно место, пуно сваког чара , може зачас да преобрати у паклени казан.

А тај се преобрат овде понекад деси у мало |

часака: баш кад му се човек најмање нада; да речеш: из неба, па у ребра.

Небо је ведро као рибље око, а у ваздуху влада мртва тишина, еле време, какво се само пожелети може. Наједаред се на хоризонту појави 06лачић, који се све већма црни и диже у висину. Мало по мало и око тог јединог облака окупи се читаво јато омањих праменова, који ће се ускоро сви у њега слити и читаво небо прекрилити. Уједно стане севати, небеска артиљерија отпочне свој ужасни концерат, а море се узвитла и поцрни као разјарени СОтиге.

Ал и то гневно време има своје особите дражи.

ко није у Приморју живео, тај не може знати. шта то значи, у доброме друштву крај ватре седети, док на пољу, или боље на мору, хуји ветар и бесни олуја. Па још кад се у друштву затече какав стари морски вукодлак, који је сав свој век на пучини провео, те који је вољан да уз чашу самотока, раздреши торбу својих успомена и уједно попусти узде својој јужњачкој фантазији!

: Међутим, док трају ови лепи и тихи каснолетни дани, са својом у неку руку јесенском меланхолијом, ја се користим доколицом да што више времена проведем на мору. Оно је ових дана мимо замишљаја красно, а са чистог и плавог неба ши-

“