Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

80 = МАРКО ЦАР.

ри се наокруг весела и блистава светлост, те водена површина управо као да од мила подрхтава, дајући својим треперењем обалама, које су још пуне летњег двећа, све могуће нијансе боје и зеленила. Ово „флертовање“ са рођеним жалима неће, нажалост, још дуго трајати, па треба грабити. Стога су ови моји последњи бокељски дани посвећени мору и „бурдижању . Ја сам међутим од јуче, за тај пријатни „спорт, нашао и пријатног друштва. Овде се од јуче налази г. Готлиб В., сликар из Берлина, и његова кћи, г-ца Ада, с којом сам се прошле године упознао на уметничкој изложби у Млецима. Госпођица Ада се у то доба опорављала од болести у прсима, те јој лекари бејаху посаветовали вавдух топлога југа. Ове године су они пропутовали источном обалом Јадрана, те по мом савету дођоше да извесно време проведу у Новоме. Г-ца Ада је веома интересантна млада девојка. Висока, танка, са шротегљастим бледо-руменим лицем, које је налик на свеж листак јесење руже. Она врло мало говори, али што говори, то је до краја смишљено и: обично, прожето неком неисказаном сетом. Отац јој, напротив, врло радо ћерета. Већ првога дана нашег познанства, довнадох на длаку све предмете и називе његових слика; касније сам у разговору дознао и сав његов „живот и прикљученија“, па чак и неке ствари строго интимне. Он бејаше, рече ми, лани отишао у Италију да својој јединици потражи мекшег поднебоља, ал уједно и зато, да је успут равоноди и утеши због једне скорашње велике беде. Г-ца Ада бејаше, наиме, изгубила свога драгана = једног младо поморског официра — ког боксерска пушка обори мало година раније у познатој Кинеској буни. Уз то се старац надао да ће у Италији наћи обилатог надахнућа и као уметник. Али за свога боравка у. Млецима не бејаше ојађени В. ни додирнуо кичице.

#) Бурдижати, према талијанском богаеоотаге, значи: једрита на новет (на цик-цак).