Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

81 _– МАРКО ЦАР.

мира, и равонођења у крилу и у поезији природе. Видите, госпођице, моје би арајетво на земљи било овако путовати, путовати увек, путовати беспрестанка/!... Ићи увек напред, напред, без циља, без одмора, дишући и сањајући...

Сирота. Ада!... Јој није суђено било да дуго путује ни по плавој пучини, ни по хладној пустињи земаљског живота. Док ове редове пишем (јануара 1910), она лежи под хладним снегом застртом хумком, тамо негде на леденом и магловитом северу. "Умрла је на измаку прошле јесени. Отац јој се прибио у завичају и постао опет за невољу сликар. Вратио се старом занату, да се њиме утеши, да ува њ своје јаде заборави!

1 септембра.

Главно место у Боки Которској, по старинском опредељењу и по званичној дезигнацији, то је град Котор; али је морална престоница Боке Которске, без поговора, Херцег-Нови. Овим не мислим нипошло да обарам цену Котору и осталој Боки, али, бадава, Нови је место где се најбоље србује и где је туђинска најезда досад најмање могла да пусти корена. Што Новљанима можда једино недостаје, то је мало више предузимљивости и мало мање међусобне суревњивости у своме јавном локалном раду. Но то је већ минус с којим треба, више или мање, свуда рачунати; болест од које не пате сами Срби Новљани... Сасвим напротив !

Моје ферије — зовимо их тако — примичу се међутим крају. Шред повратак у своје задарско ваточење, имам да учиним још једну етапу посред славнога Јадрана. То је узрок с ког сам приморан да своје бокељско пландовање прекинем, ако ми се и неће. Сутра ћу поново да запловим „уз то сиње море“, те да се уставим за два-три дана на острву Хвару. Двоструко се теже растајем- од овог места због тога, што је Нови — у ово доба године — леш као сан, лепши но икада. Добро је онај кавао: север-