Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

__ХЕРЦЕГ-НОВИ. 83

Изрекавши ове последње речи, девојка укрути. поглед у далеку пучину, као да је хтела, да по њој тражи једну невидљиву милу слику... Она. беше очевидно узбуђена.

Отац њен поврну:

—- Дете, ти ствари оцењујеш са сувише уског гледишта: са гледишта твога уцвиљеног срца. Али друштвена солидарност, видиш, данас захтева да Јој појединци приносе много жртава. Начело вечитог мира види ми се, уосталом, као кад би неко бранио начело вечитог пролећа.

— Џа лепо, — прихвати девојка; — но нашто вам онда ваша друштва за обезбеђење мира; Нашто. Хашка Конференција и договарања о миру: Кажите искрено: ми смо, људи, још увек рођена браћа, троглодита и оних сурових дивљака, који су живеши по пећинама. Збришите, господо, историју људског напретка; сараните вашег Толстоја и свечано прогласите начело: „Човек је човеку курјак.“

Госпођица Ада постајаше очито нервозна; њене очи гораху необичном ватром неком. Бојећи се да. јој толика узбуђеност не би нашкодила здрављу, решим се да се умешам у разговор, те ћу са своје стране опавити како ратни покољи — ма колико да, их понекад оправдава политичка нужда — тису у суштини но остатак варварских обичаја, и како би целокупна просвета постала празна реч, кад би се до крајњих консеквенција хтела да брани свирепа, теорија : Лото ћопите гтриз.

— Али зато — додадох на крају — не мислим опет да су људи од природе склони миру, да су то нека образована јагњад. ЈБуди су од свих живих створова, најалобнији и најсвирепији! Ох, особито најсвирепији ! Историја човечанства пуна је самих гровота и ужаса, и ко напише Историју људског свтретства, паписаће најбољу биографију Адамова колена. И док се људи одвикну да међу собом ратују, проћи ће, верујте ми, још много времена. Међутим, благо ономе који има толико душевне снаге и хитрине да се од људи уклони, и да себи потражи

ј 6: