Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

86 није. МАРКО ЦАР.

Лепетане. Нас неколико путника седимо на крову и гледамо красан панорам, који полагано измиче испред наших очију. да мало и ето нас према Перасту, некад леглу храбрих помораца и ратника, а данас мртвом граду што се вели ЈЉубиша „уточио у голој стијени, као шипак . Пред Перастом су острвца Госпа од Шкрпјела п Свети Ђурађ, а до њега Дражин Врт, мали заселак са кулом Баја Пивљанина, и на крају место Ораховац. Из Пераста пароброд не иде правце у Котор, него скреће у лево и улази у пространи залив рисански. Чудновато место тај Рисан, под својим стравичним, невероватним планинама! Према Рисну лежи као у њедрима велике стрмени“ питоми Морињ, а поврх -обојега Убли, Леденице и далеко чувене Кривошије.

Из Рисна се пароброд враћа поново поред Пераста, и путује даље према Которру, мимоилазећи неколико красних места, што се ређају по обали. О десне стране, засађена густим дрвећем, јављају се најпре оба Столива, горње и доње, прво у пола брда, а друго брду на обронку. Затим се обала развлачи, оцртавајући своје фине контуре на кршној позадини, све до Шрчања, коме се на грбачи бели величајна, никад не дозидана црква, започета још у прошломе столећу. За прчањом долази још. једно мало местанце, Муо, што се пружило на обали, преко пута од Котора, на подножју високог брда Врмца, и после тога се у дну, на ногама страховите урвине, укаже Котор, крајња међа бокељског залива.

Након пуна два часа вијугастог путовања, кров пределе у највећој мери живописне, где се планински панорам у оригиналности такмичи са разним призорима морским и приморским, човек у први мах не може да уочи настрану лепоту овота града, чија утврђења су, тако рећи, срасла с тврдом литицом која над њим стрчи. И стога се путник слабо обазире на његово доста удобно пристаниште, ком се састрага црне мрки градски бедеми