Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

ХЕРЦЕГ-НОВИ. ~ 5 57

и утврђења, на којима се последњи пут сретамо са крилатим лавом млетачким. Наша је машта засићена, збуњена у Бога дивним, час питомим а час дивљим призорима, којих смо се нагледали путем. Није куд ни камо: ко једном ове крајеве види, сећаће их се за живота, као што се за живота човек сећа Млетака, луке напољске и Босфора; шта, више, има путника који веле да је Бокељски Залив, што св оригиналне сценерије тиче, кудикамо лепши и од самога Босфора.

И кад је говор о Босфору, нек ми буде просто да овде пренесем мишљење једног француског писца, који је у наше дане пропутовао Истоком; мишљење које се непосредно односи на тај прослављени Босфор и његову супарницу Боку Которску.

„Босфор се — вели тај писац — обично хвали и узноси, као једна од најлешпих ствари на свету. То се стереотипско мишљење преноси с колена на колено; али би требало имати срца, па се отрести неких званичних шаблона, што их натурује вајкадашња навика. Нема сумње, Босфор је по „лепом времену леп; али тај призор нема у себи ничега грандиозног: ни великих планина, ни богате. вегетације; видимо само гомилу старих дрвених кућа и окречених палача без карактера, и неколико паркова, у којима боде очи шаренило, као год у нашим пољским баштама, где се држе јавне игранке. Ове то скупа је, кад поиздаље гледаш, "прилично лепо, али више живописно, него лепо; величанствено није никако. Ја бих заклетим хвалиоцима Босфора напросто препоручио да отиду у јужну Далмацију и обиђу Боку Которску. То се може да назове збиља лепим призором: пространи рукав мора заоквирен џинсвеским брдима, којима су подножја окићена зеленим бокорима, из којих се беласају убаве варошице или романтичне рушевине старих млетачких дворова. По дну залива

#) Ј. Кезџеиг: Аих Ротгаз де Г Аатандиг. Рап5, па рот, 1558, Стр. 211.