Naši novi gradovi na jugu

СТРУГА.

Струга се помиње у византијским изворима у почетку 11. века. У 1[4. веку као да су биле две Струге, подељене реком Дримом. Једном својом повељом (1342——1345.) краљ је Душан дркви Св. Богородице Перивлепте у Охриду поклонио на Охридском језеру: Стругр Враниску, Стругу Малу, цркву Св. Николе са имањем и седам рибара и „стас“ пољско имање у Мислешеву. На Дероковој карти Охридског језера обележена је црква Св. Николе на полуострву Трепету, које са запада пролире у Језеро. Близу Струге и данас се налази село Мислешево. У једном запису од 1590. помиње се Струга са црквом Св. Ђорђа „у језеру“. У 16. веку Струга, изгледа, није било безначајно место. Бернардов путописац (1591.) помиње Стругу као село са каравансерајем, али и као житарски трг, са кога је жито дугачким караванима извожено у Љеш, где му је добра цена била. Један караван од 500 коња натоварених житом из Струге срео је помедути путописац између Тиране и Елбасана. Товар жита тада се продаваше четири талира у Љешу, а два и по у Струзи. Хаџи-Калфа помиње место Уструрта, „на једном малом језеру“, на два дана од Елбасана, одакле се (од Струге) одваја пут у Скадар. Барон Божур помиње „варошицу Стругу“. Пуквиљ нешто опширније говори о њој. Тада је Струга била Дримом подељена на два дела, која су била везана дрвеним мостом. Пуквиљ рачуна у Струви на 3.000 становника.

У току 19. века Струга је становништвом била неко време опала, али се пред крај истога века подигла у неколико. Буе, Милер и Јукић рачунају у“ Струви свега 1300 становника; Хан узима да у Струви има 611 кућа (на левој обали Дрима 56!