Naši novi gradovi na jugu

88 – = КОСТА Н. КОСТИЋ

хришћанска, на десној обали 220 муслиманских и 30 хришћанских); В. Кнчов (1891. и 1900.) узима да у Струзи има 500 кућа са 4600 душа, г. Нушић (1892.): 836 кућа са 4312 становника (већина Срби, "500, а 336 турских кућа), Славејков (1898.): 620 кућа. По Буе-у, Милеру, Јукиђу и Хану, Струга је око половине 19. века била доста жива варошица. У њеној је чаршији посгојало прилично дућана (Милер: 280, Хан: 180). У фебруару и септембру држао.се чувени струшки вашар, на коме су се продавале сировине околних крајева и Средње Албаније. И један и други вашар трајали су по 14 дана. Главно пак занимање Стружана и главни извор њихових прихода било: је и тада рибарство: хватање и сушење јегуља и других риба. Буе-у су палеу очи по селима око Језера на све стране разапете рибарске мреже-и рибе што су се на сунцу и ветру сушиле. Хватање рибе и тада се да-ало под закуп. 1863. закуп је износио 230.000 гроша. Ггавни закупник издавао је право ловљења рибе околним сеоским општинама. па је од тога добијао још толико преко свога закупа.

(Стругу пред крај !9. века описали су В. Кнчов: г. Бр. Ћ. Нушић и П. Р. Славејков. Струга је тада била лепа и доста велика варошица. Леп дрвен мост спајао је два дела ове варошице Дримом подељене. На десној обали биле су готово све саме муслиманске, а на левој хришћанске куће. Још се држао негдашње богатство Стружана. Куће су им биле лепе и већином двоспратне и троспратне. Вероватно због негдашњег богатства Слружана и лепоте њихова места, постала је она народна изрека: „како Струга нема друга“. Некада је Струга била одиста богата варош. Трговала је са Албанијом, и из тога је времена у Елбасану колонија Стружана, која се тамо још држи. Негдашњи чувени струшки: вашар још се памти, и једно место више Стругезове се и сад Панађуриште. Струга је опала када су Арнаути својим друмским разбојништвом одбили трговце од струшког трга и вашара. Стружани се сада посветише локалној трговини и обилном ри–