Naši novi gradovi na jugu

КИЧЕВО.

Кичево се, као место и предео, помиње доста рано. У повељи Василија. П., 1018. год. наводи се као место Кицавис, које припада у епархију охридском архиепископу. У зиму 1257.—1258. Ђорђе Акрополита дошао је из Драча преко Дебра у Кичево. У уговору о савезу између Карла од Валоа и краља Милутина помиње се кичавски предео, соттаја де Ошсјапе. У опису живота краља Милутина прича се да је краљ Милутин освојио „земљу кичевску“. По том се види, да се у Средњем Веку Кичево звало и Кичава, као што га и данас народ зове. ХаџиКалфа га помиње као место Фирџова, Фирчова п Кирчова. 1706. год. у Русији се бави неки Димитрије Џетровић ради скупљања милостиње за дограђивање неке цркве Св. Димитрија. Он се у Русији казује да је из „српске земље из ахридонске (охридске) епархије крчевскога города“ (из града Кичева). У једном фермаву султана Селима Ш, од 1198. поред других каза, поменута је и „каза крчовска“. И Вук Караџић зна за Кичево, које назива Крчава, варош у скопаљ„ском пашалуку, у којој је око једна трећина хришћана, а остали су турскога закона, „али сви говоре српски, истина заносећи мало на бугарски, а'и их прави Бугари опет не разумију.“ В. Кичов даје име граду Кичево и Крчево, а рачуна у њему 4844 становника .