Naši novi gradovi na jugu

КРУШЕВО.

Не може се поуздано рећи да је Крушево постојало и у Средњем Веку. У једној повељи цара Душана од 1348. Крушево бејаше једно од хилендарских села; у том времену и светогорски манастир Есфигмен имао је од цара Душана метох у селу Крушувос, Крушуво. Али тешко да је то било наше Крушево, него ће можда бити које од она три села у струмској области, која носе исто име Крушево. 1351. цар Душан даде Хилендару село Крушево на Струми, И данас у серској, демир-хисарској и неврокопској кази има по једно село Крушево или Крушово.

О Крушеву турскога времена мало знамо. Познати и чешће помињати В. Кнчов у Крушеву рачуна 9350 становника и међу њима 4000 Цинцара. Надолазак тих многих Цинцара у Крушево несумњиво је из најновијег времена, јер је пре пола века Крушево још било обично село. Н. Г. Еничерев је запамтио Крушево седамдесетих година 19. века само као село. Хан (1858.) рачуна у њему свега 140 кућа, 32 хана, 10 ковачвица које израђиваху потковице и клинце од гвожђа из Самокова и из Солуна (од гвожђа енглеког). Већи и богатији део становништва били су Власи, мањи Словени (Срби), а било је неколико арнаутских хришћанских породица. Становници су били сточари, занатлије и трговци. Као сточари лето су са својом стоком проводили на Шјар-планини, а зимовали у Грчкој и на морској олобали Македоније. Пијаце за њихову стоку и сточне производе биле су им Скадар, Солун, Цариград, Битољ, и Скопље. У домаћим саланама (козарама) клано је и прерађивано годишње на 30000 оваца и коза. Три пазара држана су преко недеље, понедеоником, четвртком и суботом, када су у Кру-