Naši novi gradovi na jugu

102 > КОСТА Н. КОСТИЋ

О Велесу турскога времена имамо спомен тек из 17. века. Кад је доктор Едвард Брзгун 1669. ГОД. прошао кроз Киприли, „Мост- Варош“ (Велес), велики део вароши бејаше изгорео од пожара. Хаџи Калфа "назива Велес Кјуприли и Кјоприли, по каменом мосту (ћуприји) на Вардару, „који долази од Скопља“. Хаџи Калфа одређује положај Велеса овако: на 16 дана хода од Цариграда, у једној кршној клисури, поред моста на Вардару, Нешто опширније описује Велес Ев ија Челебија. На Вардару је јак мост, по коме је варош добила своје име Ћуприли. Варош је на -обема обалама Вардара, у великом камењару. Куће су покривене плочама и ћЋерамидом, а окренуте реци. Вглес има четири махаје, доста џамија, медресу, основних школа, 5) дућана, хан и хамам. Преко дрвеног моста на четири стуба прелази се у чаршију. На пола сата од вароши, на једној узвишици, налази се мала и запуштена тврђава. Виногради и вртови су на извесном одстојању од вароши. Велес је војводалук и спада у ћустендилски савџак румелијског вилајета. У 17. веку јавља се тај град и као владичанска столица. 1670. год. бејаше велешки владика неки Јосиф. Још 1750. велешки владика столује у Доњем Граду или Старом Велесу. И у 19. веку Велес је остао и даље владичанска столица, само се његов владика зове митрополитом и егзархом "Маћедоније.

По једном запису од 1691. год. „Немци“ (Аустријанци) су у гоњењу Турака дошли и до Велеса. Изгледа да Велес није пострадао у том турскоаустријском рату, јер се он, „богохраними град Велез“, већ почетком 18. века јавља као знатна варош. Јеротију Рачанину „Велез“, „Ћуприлија“ је „варош голема“, „и ту бејаху Турци много и господа многа и кадија“. Још је Рачанин видео у Велесу све куће плочама покривене, многе пусте цркве и на мосту цариника. У току 18. века као да је Велес због нечега опао, јер га Божур назива варошицом зидом обграђеном, са 3—4000 становника, а Пуквиљ (1807.) рачуна у њему 2000 кућа.