Naši novi gradovi na jugu

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ ВА ЈУГУ 162

У 19. веку Велес је у становништву порастао и око половине овога века био напредна трговачка. варош. Јукић у њему рачуна на 20000 становника; Макензијева и Ирбијева говоре о 4000 домова, што бе од прилике бити на 20000 душа, В Кнчов узима да у Велесу има 19700 становника. За време Турака, нарочито шездесетих година 19. века, Велес је један од најјачих тргогачких градова Маћедоније. На далеко су били познати његови трговци и његови пазари. Његови богати трговци радили су са Србијом, Аустријом, Италијом, Солуном, Цариградом. Поглавито се трговало сировим и прерађеним кожама, сахтијаном и ђоном. Чувен је био нарочито велешки сахтијан од козјих кожа. Годишње га се израђивао. на 400000 комада, а извожен је у Пешту. Сем тога, велешки су трговци извозили у Беч бео сахтијан из Ђаковице, Призрена и Пећи. Када су трговци са сахтијаном полазили из Велеса и када су се после дома враћали из Пеште и Беча, у граду је била права свечаност. Осиромашење Велеса у 19. веку било је баш у вези са опадањем ове сахтијанске индустрије и трговине: рад је престао кад је Аустрија завела високе царине на сахтијан из Турске, а Турска уз то увела извозну царину и на ту робу. За време Кримске Војне, Велес је водио и велику житарску трговину. Као некад у 16. и 17. веку, жито је свожено чамцима до Солуна реком Вардаром. Хиршеве железнице укинуле су тај водени саобраћај између Велеса и Солуна и прекратиле трговину житом, Некад је Велес сматран као једна од најбогатијих вароши вином и ракијом на Балканском Погљуострву. Своје вино и ракију Велес је извозио у Радомир, Ћустендил, Дупницу, Софију, Криву Паланку, Куманово, Битољ, Прилеп, Малешево и Скопље. После руско-турског рата 1877. до 1878. год. и ова је трговина опала, јер главни по– трошачки тргови велешког вина и ракије после ратане беху више у Турској. Из Солуна је Велес добијао колонијалну робу, енглески памук и разну гвожђарију, а из Беча тканине и помодне ствари.