Naši novi gradovi na jugu

НАШИ НОВИ ГРАПЛОВИ НА ЈУГУ 107

рогје), али се повукао ка Ихтиману испред султана Мухамеда и Срба.

У нашим записима 16. века помиње се „граг. Штип.“ Ништа друго не знамо о Штипу 16. века. Несумњиво је ипак да је иу 16. веку Штип био знатна вароши, кад се већ 1601 год. помиње штипски владика Рувим, за чијег се владиковања, а при свештенику Дојку и ктитору Павлу „исписала“ црква Св. Спаса у Штипу. 1620. бејаше Макарије „еписков Кратову и Штипу. Мора бити да је тада у Штипу било и богатих наших људи када кир-Симон из Штипа и жена му Веса подигоше 1635. цркву у Леснову. Хаџи-Калфа одређује положај Штипа; западно од Струмице, између Радовишта, Скопља и Тиквеша. Он га назива: Истиб, Истип, Иштиб, и каже, да је варошица у дољи и кадилук. У близини варошице на високом брежуљку био је тада тврд градић, који је посада чувала. Овче Поље, или како га Хаџи-Ка'фа зове Офџајоли, припадао је штипском кадилуку. Мора бити да су тада домаћи ковачи добијали гвожђа из паланачког краја, за израду оних „ситнијих ствари од челика,“ које се, по Х-џи-Калфи,. у то време израђиваху у околини Штипа. Тврђава, о којој говори Хаџи-Калфа, сада се налази у развалинама и народ је зове Маркове Куле. У тој тврђави, изгледа, Турци су дали отпора Аустријанцима 1689. год. При заузећу Штипа 10. октобра 1689., Аустријанци су убили на хиљаду Турака и задобили нешто плена. Овај аустријски извештај потврђују и допуњују наши записи. По једном од њих из 1690. „доидоша Немци и Мађари до Штипа“, а када их Турци отераше и преко Дунава претераше, народ: је љуто настрадао од Турака и Татара.

У 18. веку у предграђу штипском Новом Селу столује „митрополит коласијски (ћустендилски, бањски), кратовски и штипски“. Пећски патријарх Арсенијг ТУ. обилазећи области своје патријаршије, 1728. год из лесновског манастира сврати у „Ново Село близ Штипа, у двор господина митрополита кир Ефрема коласискаго и кратовскаго“. Кад је