Naši novi gradovi na jugu

08 - __КОСТА Н. КОСТИЋ

пећски патријарх Кирило 1797. год. био у рилском манастиру, он за „коласијског“ митрополита посвети рилског игумана Серафијона и одреди му да узме у епархију Штип, где је тада била привремена столица коласијске митрополије. Све до укинућа пећске патријаршије, 1766. Штип је био под њом. Те године један од митрополита који су дали пристанак да се укине пећска патријаршија био је и ћустендилски и штипски митрополит Гаврило.

У 19. веку Штип је брзо напредовао и у становништву и у трговини. Барон Божур (крај 18. века) рачуна у Штипу 3—4000 становника, а бгрон Гамера 5000. По овим путописцима, Божуру и [амери, изнад зидом обграђене вароши бејаше порушен старински градић. Већ после 20—30 година Штип је брзо порастао. Буе га назива знатном вазоши од 15—20000 становника, већином хришћана. Штип је тада имао доста велику чаршију, много чесама и неколико лепих џамија. Николаиди рачуна у Штипу 3000 кућа: 1400 хришћанских, 200 циганских, 50 јеврејских, а остало су били турски домови. Све до српско-турских ратова, а пре но што је саграђена вардарска железница, Штип је био један од неколико најважнијих трговинских центара Маћедоније и Старе Србије. Имао је трговинских веза са Јужном Србијом и Бугарском. У њему је било развијено кожарство. После рата изгубио је те везе и тиме му је опала трговина и индустрија. Па ипак се је Штип опет подигао и постао економски центар своје области. Пред крај 19. века Штип је имао преко 20000 становника, и био је знатна трговачка варош. Штипски су трговци у својим рукама држали целу трговину са афијуном, пиринчем, житом и другим производима, који су се износили из кочанске котлине и штипске околине. Штипски срез давао је годишње 16—18000 ока афијуна. Данас слободни Штип још већма ће развити свој привредно-трговински живот.