Nedelja

Страна 2

не могу никако да се ослободим те мисли, да се у његовом животу мора скривати нека крупна тајна, или несрећа, или тако што. —- Зар вам никад није говорио о својој прошлости? —- Он....! Па зар не чусте шта вам рекох; тај ме човек не љуби. Нина се поступно разнежавала, те је почела горко плакати. Али то је трајало само неколико тренутака. За тим се поново исправила, у оку њеном засветлила је зрака чврсте одлучности. —- Али љубим га ја, и казаћу то свакоме! викну она. Ах, ах! Идем да говорим. с његовим гадним шефом, који га оптужује; са суд-јама, са целим светом. Она су га притворили, али ја ћу доказати његову невиност. Пођите са мном код судије па вам дајем реч да ће још до мрака блти слободан, или ће и мене ухапсити. Намера Жипсијеве свакако је заслуживала похвалу, јер је из најчистијих побуда потицала, али на жалост не беше могућно извршити је. Шта више она се косила и са плановима агентовим. Ма колико да је стало Фанферлоу ;до тога да за се задржи сву славу и награду за успех I страге, ипакјеувиђао да од истражног судије не сме прикрити личност Нине Жгпсијеве. Било пре или после дознаће се и за њено име и тражкће је. Па багл за то и ннје хтео допустити да се она сама пр;;јављује. Решио се да је представи судији тек када му се укаже згода и да заслугу за проналазак њен присвоји себи. Трудио се да стиша узбуђеност младе девојке. Веровао је да ће јој лако моћи доказати да би ма и најмањи корак њен само могао нихудити Просперу. — Шта бисте постигли тиме, драга госпођице, рече јој Фанферло. Понављам вам да немате ни најмање изгледа на успех. Ко зна не би ли вас правосуђе огласило за саучесника Просперовог ! Међу тим та плашња, која је застрашила Кавељона и принудила га да

Број 6.

глупо преда писамце, не само да није застрашавала Жипсијеву, но је још увећавала њено одушевљење. У осталом то лежи у природи људг ској. Док се човек премишља и рачуна, жена ради по нагону свога срца. Тамо, где се и најискренији и најоданији друг колеба шта ће, жена је у стању слепо полетети напред, не водећи рачуна о последицама. — Шта ме се тиче опасност! викну она. Не верујем у њу, али башако би је било у толико боље, бар ћу радије приступити своме послу да спасем Проспера, који јз невин. Ако не бих успела но га покрај свега тога огласе за крива, желим и ја да делим судбу његову. Тврдоглавост Жипсијеве забунила је Фанферла. Нина у хитњи хтеде онако у огртачу и у папучама да оде пред судије париске. — Но, господине, зар не ћете поћи са мном? питаше она Фанферлоа нестрпљиво. Фанферло се још не беше решио. Срећом он је увек имао у приправности по какво спомоћно ср:дство; кад је видео да једно не помаже, лаћао се другога. Пошто је увиђао да на ову девојку немају никаква утицаја лични обзири, он је призвао у помоћ интересе Просперове. — Стојим вам савршено на услузи, моја лепа госпођице, не марим, можемо да пођемо. Али пре но што би било доцкан, допустите ми да приметим, да ћемо тиме веома лсшу услугу учинити Просперу. — Како то'? -— Тако, што ћемо га изнгнадити, моја лепа госпођице, ми ћемо предузети корак, коме се он не нада, судећи по садржини писма, које вам је писао. Млада девојка усправи се поносито, она не слућаше ништа. — Има људи, господине, одговори она, која ваља спасавати без њиховог знања и противу њихове воље. Ја познајем Проспера и знам да јеустању допустити да га погубе, а да и не по-