Nedelja

ђрОЈ У. Србин, прави Србин, али без игдје икога свога. Вама дугујем много, управо све... — Не знам... — Све ћете знати. Име ми ми је Марко. Не зовите ме господином или газдом, јер прво, нијесам то ниједно, а друго, најмилије ми је да ми речете сине или баш синовче, пошто, хвала Богу, синова имате, а ваља да имате и синовца, ако га већ немате.... — Е е е, било је свега... — Ја као што рекох вам баш никога, а горе у свијету има добријех људи али се нема свога рођенога, пак је тешко. не браните ми да се наслоним на вас на ову лијепу дјецу, јер ми у животу ништа не мањка већ рода. Нијесам се досад нигдје постидио, пак ваљда нећу ни надаље... Ко зна шта судбина моја кани... могу ме послови опет вратити амо, пак би да нађем кога, а ко би ми прије и ближе био, но ви, ако Бог да живота, и ови ваши, који, по вољи божјој, корачају живот како ваља. — Све је у божијој руци, мој синовче, кад велиш да те тако зовем. Све, и твоја судбина и ове моје сирочади, а моје је догнало до краја, па ако се могадне још који дан само због њих. Странац је развио и други повећи завежљај, из којега повади разна хладна јестива са колачима, па пође разређивати. — Тако, сад ћемо малО да се заложимо, овако сви заједно, а један од соколова донеће нам мало добра вина. Да ме мине давнашња жеља, да са својијема поједем залогај хљеба. — Болан, синовче, шта то чиниш данас. — Све добро и искрено, добри мој стриче. Кад би могао завирити сад у моју душу, тек би видео како јој је драго, а ви ми иемојте замјевити да јој пуштам на вољу. Девети члан ове лепе задруге, дошао из даљина, из туђа свијета, па да проведе који часак, што пада као благи мелем на љуту рану. - Драго ми је, богме, сасвијем ми је драго, само да ми је једном знати... — Знам. Одмах да вам кратко исприповиједам, а и онако ми је још мало остало до повратка, јер вечерас већ морам натраг, како би стигао на дужност у заказано вријеме... Рачунам да ће те се и сјетити, мада је за вас ситан догађај,

ч_лрана 10. те одмах могао изаћи из главе. Ја знам и дан, ваљда и час. Ви имађасте магазу, а пријеко од вас бијаше фурунџија. Три дана не бејах окусио кору хлеба, те ми паде мрак на очи, кад спазих на ћепенку наслагане хљебове. Фурунџија бјеше заспао, и ја, — не знам ни сам како имадох куражи, јер дотле ни перо у школи туђе не узех, — не смијући с приједа примаћн се, кроз отворена врата пружим руку под покрувач и дочепам један грошњак хљеб, у који мах ми пекар стеже руку и увуче унутра, те стаде тући и газити ме, а врата замном зетворио. Ништа нијесам знао, осјећао сам љути бој, али ме је могао сасвијем убити, да се ја макнуо неби. Дођосте однекуда ви и ишчупасте ме, платисте фурунџији хљеб и још ми дадосте грош.... сјећате ли се?... — Па и опомињем се по мало... ето, дугујеш ми два гроша, — насмија се слатко стриц Перо... — Не, не два гроша, већ све, ама све што имам и будем имао. Слушајте само. Рекосте ми, да вам дођем изјутра у магазу. Нијесам био на чисто што сте канили самном, али, по ономе што сте ми учинили, вјеровао сам да бијасте намјерни што урадити добра по мене. Баш због тога не смједох вам изаћи на очи, јер сте ме видјели да сам лопов, а чини ми се да сте ме звали на какве добре батине, био би вам збиља и дошао, јер се бијах касније освијестио, страшно бијах свјестан дела које учиних први пут у животу, а, Богу хвала, и пошљедњи. Мјесто да дођем к вами, одем право у једнога мајстора бравара и станем на занат. Радио сам три године, радио и слушао боље од свију, а најстарији ме калфа, њеки Швабо, завоље кано брата. Чувао ме и показивао ми све. Кад сам изучио и постао калфа, тај ме добри човјек узми са собом, те се упутимо у свијет, и никако се не одвајасмо. Он је грјешник био зналац као ријегко који, али љуто пијаше, што му и главе дође, те ти ја остани и без њега. Ступим тада у фабрику, у којој сам и данас, а у којој намјеравам остати све док не би заузео какви самосталан посао, за којим још не хитам. Добро ми је, сасвијеи добро, а плаћа ми је за сад дукат на дан, од чега, поред уредна живота, остављам помало и на страну.