Nedelja

Број 9.

Сграна 21.

Олуј бура, вешар. БАРТЕК П0БЕДИЈ1АЦ Облак мрачан. гусш.

НОВЕЛА

ви неколико пута: — Као у нас, као у нас ! Ах, Боже мој, Боже мој! Дубок уздах помеша се с ветром и заробљеници ућуташе опет... Бартека поче да тресе грозница. Најгоре је кад човек не уме да да себи рачуна о томе, што се са њиме догађа. Бартек није ништа украо, а изгледало му је ипак, као да ће га уапсити. Не прети му опасност, а ипак га хвата страх. Ноге му поклецкују; пушка му постаје страшно тешка, а нешто га стеже за грло и дави, као кад би грцао од плача. Да ли чезне за Магдом и Погње-

Тражим пламен, светлост, Тражим узаман, За гором ми сунце, За гором ми дан. Сокољанин.

Хенрика Сенкијевића

Р?0 Е83ЕМ А N N Ј, _ АКТН1Ж К0РРЕ15 аЗЕКВАКМШ.

Ј4ов електрични семафор.

(Наставак) Да ли да бега са њиме у шуму? Али све, што је у њега могла да усади немачка дисциплина, поче се бунити против те помисли... У име Бога и његова сина Исуса Христа! Од те мисли мора се прекрстити. Зар он, војник, да дезертира? Никад I в Међутим ветар дува све силније, а шума шушти све јаче. У тај мах рећиће онај старији: — Ветар дува исто онако, као што дува в и у нас у јесен... — Остави ме на миру, одговоримлађи осорно и нотмулим гласом. Али за тим поно-

/ I