Nedelja

Страна 4. Број 16.

Камо среће кад би се то могло рећи за све банкаре. Браћа Жандидијери имали су две палате, једну до друге. Обе налате зидане су пре неколико година. Штампа се дивила лепоти ових палата, које су свака на свој начин зидане, али ипак за то у случају потребе сачињавају једну целину. Кад господа ЖандидијериЈ приређују забаве, уклоне дебеле покретне зидове, па су им тада њихове дворане најлепше у целоме Паризу. Владалачки сјај и блесак, ванредна удобност, љубазна предусретљивост, то су особине, које красе забаве Жандидијерових. Суботом у вече улица светога Лазара просто је закрчена разним колима, на којима су се довезли гости. Око десет часова већ се игра у дворани. Гости су у разним костимима. Готово се сваки костим сјаји богатим везом и накитом, а по неки изазива опште дивљење. Између оних, који су заслужили . Ј Срби еељаци нз свачију пажњу, нарочито се одликовао један харлекин. Али то је био прави харлекин, са смелим погледом, ироничним уснама и тако риђом брадом, да ти се чинило као да гори. Костим је до најмањих ситница био тачан. Чизме с превијеним сарама, довољно изгужван и накривљен шешир, на грудима старе отрцане чипке. У левој руци држао је палицу на којој је висило пет шест грубо израђених слика, које

личе на оне, што се пред вашарским комедијашницама могу видети. У десној руци имао је мали штапић, којим се ударао по бутинама, као кад се спремају играчи на конопцу, да отпочну своје представе. Сви се начетили око харлекина, па чекају од њега да их забавља својим досеткама, али он упорно стоји на уласку до врата и неће да се одмакне отуд. Тек око пола једанаест часова оставио је своју позицију. Баш у том тренутку ушао је у дворану Фовел са својом женом и Мадленом. Читава гомила се окупи око њих. Већ десет дана како је догађај са банкаром занимао цео Париз, па је сада и пријатељ и непријатељ ње гов похитао му у сусрет, да се поздрави са њим и да му пријатељи изразе своје саучешће, а непријатељи своје лажно жалење, од чега нема ничегани одвратнијег ни несноснијег. Фовел,као озбиљан човек, нијесе појавио ни у каквом костиму. Једино што се огрнуо унекакав кратак свилен огртач. Његова жена, Валентина Ла Вербери, коју је под руку водио, с пуно љупкости клањала се на све стране. Некад је била чувена лепотица, а вечерас у овоме мору раскоша и сјаја изгледала је, као да јој се вратила негдашња лепота. Нико не би могао рећи да јој је сада четрдесет осма година, а у ствари није била млађа.

Снимак г. Љубише В?лића околине Тетова