Nedelja

Број 21.

Страна 7.

А нема сумње, да је она веома озбиљно узела сваку његову реч. Схватала је и њихов смер, што се из њених примедбама видело. — На жалост, рече грофица узданувши, са четрдесет хиљада динара не би се могао спасти замак с имањем, али са шездесет хиљада то би се већ могло урадити. — Ах, четрдесет или шездесет, то је потпуно све једно. — Па после, знате, да ли би мој зет, тај честити човек кога ви замишљате, хтео појмити мој положај ? — Нема сумње, госпођо. Он би сматрао за особиту срећу, кад би вам могао поврх ваших прихода још једно четири хиљаде динара дохотка осигурати. Грофица није одговорила одмах, срачунавала је. — Четири хиљаде.... рече најпосле, то до душе није мало, али овде је све тако скупо. Међу тим шест хиљада динара.... о, са шест хиљада могло би се изићи на крај. — Тај извесни човек, који би узео вашу кћер, показао би само, да не љуби искрено госпођицу Валентину, кад би га могли тих незнатних две хиљаде динара уздржати, да се не ожени њоме. —- Ви ми сувише ласкаво представљате будућснот.... рече грофица тихо. Али одмах за тим паде јој нешто на ум. — Е, али видите било би неопходно потребно, да тај зет буде довољно богат да би могао часно искупити своју реч.... Ја далеко више љубим својукћер, искрено вам кажем, а да бих могла пристати да она пође за човека, који није довољно осигуран.... да би могао испуњавати своје обавезе. (Наставиће се).

М1А САВ1881МА *) ПРИПОВЕТКА ИЗ СЛОВЕНАЧКОГ ЖИВОТА СОФИЈА КВЕДЕР ЈЕЛОВШКОВА

„Идем, зашто не бих?" рече Милчовића ЈТенка и изгоњаше у предсобље велику квочку с пилићима што су несносно пијукали. „Не иди, велим!" рече на то мајка, која је баш крај огњишта изручивала кромпире из малог лименога лонца у чинију. *) Моја најдража.

»Шта, да идеш да се показујеш свету, нека нађу другу, има још девојака у селу". »Али, ја идем, идем! Јер то није никакав грех! Зашто не бих ишла; за два ћу часа добити педесет крајцара и још ћу се бадава нагледати". „Ради што хоћеш; теби добар савет ништа не вреди. Али, велим ти, кајаћеш се некад горко, што ме ниси послушала", — уздану мајка, метну чинију с кромпирима на прозор и дохвати с огњишта лончић купуса. Мухе су лењо зујале по соби, понека би слетела на чинију, али их је Ленка гонила дугом махалицом, којом је механично махала по ваздуху. У том се са улице зачуше бубањ и граја деце. Ленка нагло баци махалицу, дочепа нову повезачу и појури на улицу. „Девојко, обећај да нећеш ићи к , довикну за њом мајка, она пак и с половине улице тврдоглаво понови: „Баш идем, идем!" Сеоском је улицом пролазила фантастичко постројена трупа чергарских комедијаша. Пред трупом је јахао старији човек, на коме се, ма да беше на коњу, видело да је био хром. Одмах за њим јахали су остали чланови славне дружине: три млада Талијана, лепо девојче и неколико деце, обучени сви у лако комедијашко оделоКоњи су им били матори и неугледни, али то ни мало није сметало сеоској дечурлији, да трчи са занимљивом трупом. Скоро на сваком прагу би се указала по која женска фигура, а мушкарци би отварали окна. На сред села, где је била школа, црквени дом и председникова кућа, зауставише се коњаници и стари, хроми вођ промуклим гласом, сакатом словенштином оглашаваше „велеуваженој и велештованој господи и високо благородноме грађанству, да ће он, свем свету познати Фернандо Фабриолети, имати част представљати довече, око осам часова са својом одабраном дружином живе слике Христова мучења и трпљења. „Славно је грађанство већ имало прилике уверити се и познати њихову способносТ и стручњаштво, кад се на опште допадање давала „Геновева", где су чланови његове чувене трупе за три протекла вечера потпуно показали своју уметност. Вечерас ће, до душе, бити принуђен, да своје вруштво допуни неким од домаћих, али се не мање нада, да ће вечерашњом представом Исусових мука грађанство бити изненађено. Улазна је цена незнатна, седишта су удобна и с тога се нада, да ће високо благородно грађанство изволети бити учасник ове грандиозно сјајне представе". Фернандо Фабриолети доврши. Бубањ одјекну и цео караван изиђе опет ван села, на пространу луку, где је био стан: два воза чергашке комедијашке трупе.