Nedelja

Број 23.

Страна 5.

Читав поток радосних суза поли лице госпође Фовелове. Глас Раулов звучао јој је као каква песма. Овај дуг ииз година између растанка Валентиног с Гастоном на обали Роне и садашњости, учинио јој се као да су неколико кратких тренутака. Њеног мужа, њену депу, Мадлену... све, али на све је забо- мајко? питао је Раул. равила у овоме часу, обузета нежном материнском љубављу. Раул настави: — Тек јуче сам дознао да је мој стриц био код тебе да тражи пара. А за што? Ја сам сиромах, истина, пуки сиромах, али ја знам шта је сиромаштво, ја га се не страшим, А умем и радити. Вели се да си богата. Шта се то мене тиче! Задржи себи све своје благо, не требам га, само ми не отказуј материнску љубав, и немој ми кратити да те и ја љубим. Осећај ми казује да ова данашња два пољупца неће биги последња. Нико неће ништа дознати. Буди спокојна... Ја ћу умети да прикријем своју срећу. Госпођа Фовелова чисто је корела себе, што је ма и за часак могла доћи на ту мисао, да се одрече овако ваљанога сина.

Али Раул је био смотренији од ње. — Седам сахати, рече он одједном. То је отргло госпођу Фовелову из њених сањарија и вратило је поново стварном животу. Седам часова!.. Је ли могућио да је остало непримећено њено одсуство? Хоћеш ли ми доћи још који пут, моја — О извесно, извесно, рече она нежно. Ја ћу долазити чешће, сваки дан, сутра... Први пут после венчања свога осетила је госпођа Фовелова, да није потпуно слободна Многе су очи пратиле и контролисале сваки њен корак. Кад се вратила кући, приметила је да је Мадлена готово с неким чуђењем посматра. Да није што слутила? Могућно је, по што је она већ неколико пута стављала веома чудна питања. Нема сумње да је она ушла у траг нечему. Немир, који је од тога часа осећала, изазвао је у души њеној неку врсту мржње према синовици њенога мужа. Од тада желела је да се што пре ослободи тога надзора, а то ће бити ако Мадлена оде из куће стричеве. Иза већ две године како се Фовел одлучио да своју синовицу уда за ПроВанредно радознало је разабирала за спера Бертомиа, благајника његовог. Сад његову прошлост. Он јој је казивао све је и сама Фовеловица увиђала, да је то што је знао о себи. једини начин да се ослободи Мадлене, Време је протицало, а они нису ни чим се Мадлена уда за Проспера. Још опажали то. истога дана говорила је госпођа Фове-

Са евечаноети оевећеНза ерпеког дома у Земуну Његова Светост патријарх благосиља народ