Nedelja

Број*24.

Страна 13.

Поштењу подлећи није кукавичлук ма и по цену живота; лажи подлећи то је кукавичлук и такви сте ви сви. ДаБиеом.

ОНА ЈЕ ПРОПАЛА ЖИВ. Ј. ЂОРИЋ

Она је сирота без мајке, без неге и без племените љубави. Природа јој дала оно, што јој отело време. Бистрину ума, чистоту душе и елеганцију тела. Расла је неопажено као зумбул у врту. Закуцало јој срце потајно, али се стидела себе. Била је сирота, он леп и отмен. Дуго је мислила о њему, сањала га, морила је мисао, трудила се да га заборави, и у ноћима плакала је горко... Он јој је пришао. Није ни сам знао зашто. Био је необична природа, пуна осећања и младалачке фантазије. Хтео је да посматра, да дуго гледа у њене црне и мрачне уплакаке очи, да чита из њих бол, који је тишти, да је теши, учи, хтео је да живи животом једне сиротанке. Душа му је чистао и висока, мисао неумрљана. Време их је спојило да осећају исте болове и исту радост. Њу је мучила мисао црна и страшна, она је гледала око себе и себе, видела је да је сирота, болела је душа, варала јз шарена лажљивост света, хтела је да буде обучена, да буде љубљена, раскошна и чедна. Хтела је да се допада много — била је сирота — како! ? Он је био уман, разборит, гледао је на њену душу. Његова чиста и топла симпатија расла је с данау дан у нежну и неизмерну љубав, чисту

Снимак г. Б. С. Ј4злет офмцнра

нишког гарнизона са породицама својим у Нишку Бању

Вила г. Ђоке Цавлоеића, трговца у винограду на топчидерском брду

кб суза. Дрхтао је кад је види, плакао је од чежње и осећања, хтео је да је усрећи, савијао је најлепште венце своје среће, венце за главу лепе сиротанке. — Она је била тужна, забринута. Пришао јој сед и груб звер, пријатељ њеног оца и њеног дома. У његовим очима пламтила је страст, пожуда и срам. Удварао се као лисац, у устима је носио отров у џеповима стреле. Пљувао је на свој пород јасно, на своје лице и на срећу другога. Није се стидео бора и седе косе, крв му се узрујала, душа му је потамнела, мислио је зло. Тражио је пријатеља онда, кзд су га послови замарали, и кад је био далеко од куће. Била је код куће сама. Он је дошао, био је л^скав мио и љубазан. Из очију му је пламтела страст и пожуда. Постао је звер. Она није имала поноса, није му пљунула на образ, дрхтала је, заборавила је себе, Поповића, капетана КЈТОН у Ла за бораВИЛа је МЛадост, снове и љубав! Пала је у занос — отрован, чемеран занос, што заудара као мрша