Nedelja

Број 24.

Страна 5.

Она их је кришом посматрала иза великих завеса од побочних врата. Па ипак шта би могла доказати она? Кад се Кламеран после два часа вратио с Раулом у Весинет, био је готов са својим планом. — Не сумњам да је то он, али ми смо се без икакве нужде узнемирили. — Тако! Па ето га банкар ишчекује... он ће можда још сутра изјутра доћи. Ћути, прекиде га Кламеран. Зна ли он да је Валентина жена Фозелова, или не зна? Од тога зависи све. Ако зна, онда нам ваља што пре умаћи одавде, не зна ли, онда није још ништа изгубљено. — А како ћемо то дознати? — На врло прост начин. Треба га потражити и питати за то. Рол погледа свог стрица тако чудновато, као да се препао од нечега. — То је дивна мисао, рече, али је опасна. — А зар није опасније мирно чекати његов долазак овамо ? — Па ко ће га потражити? — Ј а — А, викну Рол! Досетљивост Кламеранова изненадила ■ га је. — А ја, шта ћу ја радити? запита. — Ти ћеш остати овде. Чим приметим да има неке опасности, ја ћу ти јавити телеграмом, и ти ћеш се слонити. Стигоше до куће, у којој је Рол становао.

I 111 8 Г јид&ј!

•• ..

И !

ннки

Снимак г Љубише Валића Душанов моет у Скопљу

Снимак г. Видана Марковића, инж. Железничка етаница прве клаее у Зајечару (Посматрана из оближње улице) Пред гвозденом оградом стадоше за часак. Кламеран даде своме синовцу пред свој полазак још нека упуства. — За време мога одсуства, рече он, мораш с пажном играти своју улогу. Према госпођи Фовеловој буди услужан и љубазан син. Говори противу мене, оговарај ме. Само не говори какве глупости... Не тражи новаца!.. А сад збогом. Сутра на вече бићу у Олорону, и већ после пола сахата видећу се и с мојим братом. За тим се растадоше, Раул уђе у кућу, а Кламеран се врати у варош. IV Странац, о коме је банкар говорио, био је одистаГастон Кламерански, пријатељ Валентинин, који се на онако чудноват начин спасао из таласа запенушене и плахе Роне. Он је у Америци живео у вечитим авантурама и у променљивој срећи. Неуморно радећи пет пута је долазио до богаства, и пет пута је понова падао у сиромаштво. Још с вечера богат човек, изјутра је постајао пуки сиромашак. Али на послетку оста му срећа ипак верна. После дугог низа година трудног рада и оскудевања, поста најпосле господар многих непокретних добара у Бразилији, која су имала вредност од близу милион динара. Кад су истекле оне обећане три године, докле је Валентина требала чекати