Nedelja

Број 1.

Страна 16.

преко друма има своју сопствену бараку и своја поља, а испод њих срећом и глину. Писачка циглана сија се као очешљана невеста, жидовљгва је до душе прљава, али ипак за то — брекће. С друма стрча по шумској стазиди девојче. Још од Писка ишла је пред нама. С леђа чинило се, да пред нама иде анђео, мимо то, што је имала на себи саме рите полуварошке моде и сеоскога укуса. Другар рече: „Одох за њом!" На то ћу ја: Не иди! Идемо сами а тако је дивно!" „Ба," одмахну руком, „баш ми је запзла под кожу електрична искра. Још од Писка гледам за њом и нешто ми говори : Ето пустоловине ! „Насмејах се: „Теби је до пустоловства. Сит си, испаван и налењствовао си се. Она ће мучно марити за твоје пустловство !" Можда сам био тим речима и завидљив. „Ох — скоро узвикну — баш ћу је извести на пут!" и с поуздањем у се, завитла штап око главе. Мени дође да постанем моралиста, очитах му лепу топлу буквицу о честитости и дужности штитити невиност. Саслуша моју проповед, одухну пухар с цигарете и пође стазом за цуром. Умео је да решава своје проблеме практично... Испочетка сам мислио: „Иди ти само! Она ће ти испричати што о пустоловству!" И размишљао сам даље. То је сеоски пупољак. Рано у три часа огерала је газдарица од куће да насече траве. Пекла се на сунцу до подне. Од подне је шаље газдарица с кошем од педесет килограма три часа хода, укупно дакле шест часова — као у шетњу, а кад се врати, чека је опет посао и то не баш ла,<... Таквоме девојчету није зацело до пустоловства. Осим још можда, у тихој мирисавој ноћи, кад јој дође њен „најмилији"... Мислио сам тако, а међутим је другар негде ловио девојче у своје грашне вигове. Растиње је дисало озоном, борје је шумило а у даљини се чула кукавица. Из напрслих кора цедила се смола, леп-

тир је балансирао над цветним јагодама а мрави су колонама прелазили пут. „Живот!" довикивала ми је шума и у мени се одазва нека непозната туга... Као да ми и унутрашњост узвикиваше: „Живи!" Престадох моралисати и почех скоро завидети. Другар већ ваљзда љуби девојче ! Оно вели: „не, не, не", али жудно очекује одсудан тренутак... Ех сатано, одиђи! А мисли ми узавиру крв и узалуд себи говорим: „Нисам бар онакав, као друг ми, који заводи..." „Еј, еј, заводи..." а нешто грешно се опет одзива слатко из крви. Не, нисам онакав .." браним самога себе а срдитост ме прожима, што тај грешник опет негде слатко греши... Сад је стеже уза се... љуби јој уста... њене очи... срце бије... Морализираш и срдиш се, — завидиш. Човек хоће да се обмањује! Хоће да је бољи кад је најгори .. Али ко то к мени долази ? Другар! Стеже ми руку и осмехује се: „Хвала, пријатељу! Хтео сам да грешим, али су твоје речи опет победиле! Ценим невиност и поштујем је!" Ја опучих опет придиковати. Глас самосвести опет зашапута : Видиш ! Бољи си, него он ! Поправио си га, а ако ништа друго, спасао си невиност, о неваљалство, које рушиш невиност тако лако, као да ломиш шипку шећера. Пребацивао сам и моралисао... Стигосмо девојче на прашњивом друму. Погледах је и уздрхтах. Несрећница имађаше лице унакажено раком. Погледах друга. Лисац, за то ми је одобравао моје моралисање. А шта би било, да је место рака лице било крв и млеко...? Превео РаНбзу

1ИГ' Досадашњим претплатницима нашим послаћемо кроз који дан последње свеске „Недеље" за 1909. год. У тим свескама биће завршен роман „Фасцикла број 113".

СРПСКИ УГАЈБ БОЉИ ОД СТРАНОГ Т= ЗА ДОМАЋУ УПОТРЕБУ И ЗА ИНДУСТРИЈУ НА СВАКУ КОЛИЧИНУ И НАЈЈЕФТИНИЈЕ = КОД СРПСКЕ УГЉАРСКЕ КОМПАНИЈЕ = Карађорђева улица 47. — Телефон 6р. 832

П Р ЕТ П Л АТ\Н А Ц Е Н А : За Србију: На годину 18 динара ; на/тла године 9 дин(;. на четврт године 4'50 дин.; на два месеца 3 динара; месечно 1'50 дин. За Аустро-Угарску: : На годииу 20 круна; на пола године 10 круна ; на четврт године 5 круна. За све остале земље .• На годину 24 франкА ; на; пола године 12 франака; на четврт године 6 франака.

Власник и одговорни уредник Стева јг. видаксгеић, Ломина ул. 57. —

Штампарија Д. Димитријевић.