Nedelja

Број 9

Страна 1б5

сма славујева. Челица беше већ близу. Ок је скоро осећао њен дах. Али у том тренутку наједанпут, •—ни сам не знајући зашто —• затвори своју круницу. Пчелица остаде напољу, облете неколико пута око њега, па затим одлете даље, да потражи други цвет. Он се брзо покаја што је ово учинио, опет отвори своју круницу, али пчелице већ не беше туна. Сад увиде да је погрешио, али касно. Он поче премишљати, зашто је урадио такву глупост? Зашто је одбацио рај, који му небо беше пружило? Пчелицу није мрзио, не, напротив, он је волео и сад је воли. Али зашто је онда тако хладно одбио? На то ни сам не умеде одговорити. И видећи да је сам крив, спусти суморно своју главицу, и отпоче венути, чекајући, неће ли му опет љубичице тако лепо мирисати, неће ли славуј опет запевати своју дивну мелодију љубави. Али заман, славуј беше одлетео са својом драганом. У Београду, фебруара, 1910.

АНЂЕО

Још мајка моја, слатка и мила Најсветији спомен живота мог; Често је мени сину зборила, Да сваки има Анђела свог. Дете малено како се роди Хранитеља му одреди Бог, Да бди над њиме и да га води, Да увек има Анђела свог. И бродар брижни, кад морем броди Далек' од деце и дома свог, И њега рука Божија води, И он имаде Анђела свог. И путник сетан кад гором ходи Одмора жељан и дома свог, И њега вишњи кроз гору води И он имаде Анђела свог. И војник кад се бори у боју За отаџбину и цара свог, И њему Бог шаље заштиту своју И он имаде Анђела свог.

Тако је, добра и мила мајка Јединца сина учила свог, Тако је мајка мени зборила Да св ки има Анђела свог. И још је мајка, ох мајка мила Искала срећу за сина свог, Мајка се моја Богу молила Да и ја имам Анђела свог. И Бог је чуо молитву њену Молитву мајке за сина свог, И видео нежну ту бригу њену И Бог ми дао Анђела мог. Па кад су мора беснога вали Против живота сукнули мог. Да ме нестане, ја тако мали ! Ја сам имао Анђела свог. И кад су звери дивље планине Противу срца јурнули мог, Да га растргну па да угине, Ја сам имао Анђела свог. И кад је стрела сред љута боја Противу свести и духа мог Пустила пера отровна своја Ја сам имао Анђела свог. У свима данима кушања љута На страни мојој стојаше Бог, У свакој беди, свакога пута Ја сам имао Анђела свог. А то ми маЈке молитва била I I њу је 43^0 милостив Бог, Она се за ме Богу молила И ја сам имао Анђела свог. О мајко моја, светињо моја, Насеље рајско дао ти Бог! Спокојна нек је та душа твоја Ја имам, мајко, Анђела свог. Поштено срце које си дала Јединцу своме, утеси свој Ја чувам, мајко; противу зала То ми, је, мајко, Анђео мој! рраничевац СРПСКИ УГАЉ БОЉИ ОД СТРАНОГ МАЋУ УПОТРЕБУ И ЗА ИНДУСТРИЈУ НА СВАКУ КОЛИЧИНУ И НАЈЈЕФТИНИЈЕ = КОД СРПСКЕ УГЉАРСКЕ ЈдОМПАНИЈЕ = Карађорђева улица 47. —Телефон бр. 832.