Nedelja

Страна192

ћрој 10

УГГГ НОКТУРНО (Из диклуса Еп р1е1пе а1ге) Стеван Шумкарад Суние је умрло давно; ноћ се спустила тавна, Бродећ полако, тихо кроз етра прозрачна мора Месец већ баца зраке с плавога свода горе на мирне домове, брда и житна поља равна. Мирна и тиха ноћ ]е... Ветрићи лагано пире и клате узрело класје. Негде у шуми само сова језиво крикне; а чак далеко тамо у селу живот се гаси и крила сна се шире. Препелица будна негде у житу пућпуриче; цвркутне сањиво птица; зрикавац у трави зриче; за светли по где— год свитак и лети даље лако. Свуда је светлост бледа... Мир... само што река хуји... Месец се високо диго. А чежња нека струји болна и сетна кроз мене.. и ноћ пролази тако. 19. јуна, 1908. г. Зајечар

Разне белешке Руска нозоришна идила. У нгкој омањој руској паланчици давало је некакво п\тујуће друштво Островскову „Шуму". Публике је било довољно. У првоме реду седео је, између осталих и један богат брашнар, који је у сред другога чина довикнуо онима на позорници: — Стојте! Ни речи више! Није ми нешто добро. Идем на чист ваздух. За пет минута бићу опет овде. Диже се и оде напоље. Глумци запрепашћени тим поступком за час два су занемили и нерешљиво су стојали. гледајући један у другога. Протекло је минут два и брашнар уђе, да гледа даљу игру. Кад се увери, да су га глумци послушали и у осуству његовом нису играли извадио је 50 рубаља и поклонио им... Убедљиви разлози. Лвгуст Бебел, вођ немачких социјалиста, скоро је прославио седамдесет година од дана свог рођења, а поводом тога написао је и издао автобиографију из које књиге доносимо овај одломак: „ .... а за време бурних дана револуције у четрдесет осмој години наш разред је био поделио се на два табора, једни, мањи део били су монархисти а други, већи део републиканци.

Да би се видело где је већина приредисмо „ђачки плебесцит" и по свршеном гласању изиђе на видик, да смо само ја и још један друг ми били монархисти, а сви остали републиканци. За ову своју тврдоглаву лојалност добисмо од противника тако жестоке батине, да сам бар ја, одмах променио своје убеђење и, тако рећи за ноћ постао ватрен противник свију монарха на свету...."

ВОЛИМ Т Е ед — баве ДО. Радовановиђа Волим те, драга девојчице, што си Ћутљива, скромна и вредна ко пчела Волим ти цвеће мирисно у коси И невин поглед та два ока смела; Поглед, који ми душу рају носи; Волим те, драга, такву као што си! Волим те, драга, што си добре душе У којој вазда има места сети; Волим ти усне што љупко певуше Са којих никад лаж ниска не слети Ни речи које ближњем срећу руше; Волим те, драга, што си добре душе. Волим те, драга што се разумемо Погледом што га ласкање не прати Волим те што ме чиниш срећним немо И што ће срце срцу љубав дати Искрену, да се тим дичити смемо; Волим те, драга што се разумемо!

НАШЕСЛИКЕ Регрути пред пожаревачком касарном. — Регрут док се не ошиша и обрије и док не обуче униформу има са свим друкчији изглед, него кад се по војнички дотера и униформу обуче. Наша слика на страни 174. предст. вља шарену живописну групу регрута са села који су поседали пред пожаревачком касарном, да би их њихов команданат као сликар аматер могао сликати. Још истога дана после подне сви су ти регрути шишали и избријали се и за тим обукли своје војничко одело и постали тако рећи други људи. И тад су сликани. Ту слику донећемо такође и то ускоро.