Nedelja

НЕДЕ/БД ИДУСТРОВДЈ! Ј1ЕДЕД>НИ ЗДБДВр1|ЧК Власник и уредник Стева П. Видаковић Уредништво је у Ломиној ул. бр. 57. ПРЕТПЛАТНА ЦЕНА За Ср5ију\ На годину 18 динара; на пола године 9 дин.; на четврт године 4 - 50 дин.; на 2 месзца 3 динара! месечно 1 50 дин. за Аустро-Угарску: На годину 20 круна; на пола године 10 круна; на четврт године 5 круна. 3 а све остале земље: На годину 24 франка; на пола године 12 франака; на четврт године 6 франака.

ЈОВЧ А*) рорисав бтанковиђ Кућа му је била на крај мале и опкољена високим зидовима; од ње се видео само широк, угнут кров и врхови дрвећа око ?ве. Њена велика двокрилна на свод капија, отварала се само кад се улазило и излазило. Ретко је она као друге зјапила целог дана отворена, већ је увек била затворена и то некако тешко, као замандаљена. Једино, у јесен стојала би она отворена кад би чивчије довлачиле берићет са чивлука. А он је чивлуке имао многе. Поред тога и трговао је. Водио је трговину ружама

ПОКРЕТНЕ ВОЈНЕ ПЕКАРНИЦЕ У НИШУ ГОДИНЕ 1885

јутра, ни слуга не би смео из куће да изиђе, док он не би устао, обукао се, и гек кад он, први, изиђе из куће, онда су смели други. А чим он изиђе, крочи у чаршију, у напред се зна где ће и на који камен да ступне, тако је ишао полако и озбиљно. Беше пун, плав, јак и са широким, као у неке жене гојним прсима. У чоханим чакширама, утегнут свиленим појасима,са увек запаљеном цигаром, ишао је он онако озбиљно, погнуто, не гледајући ни у кога, већ само предасе и једнако пушећи цигару, дубоко некако замишљено. Ма да је био увек утегнут, у обу-

чисто, ново

по Турској. И то увелико. По година- чен, ипак доламу никад није носио обума би пробавио тргујући, кући је рет- чену, већ само овлаш, преко рамена преко долазио. А и кад дође, он као неки бачену и око врата је био увек расгост. Тада цела кућа само њега мора копчан, као раздрљен те му се белила да гледа, насгојава му и дворига. И пре чиста кошуља и помаљала његова ко-

њега, док он не би био готов, док њега не услуже, удворе, нико не би смео што друго да почиње, ради. Тако, из

*) Ову причу Борисава Станковића прегатампавамо из „Летописа", уверени смо, обрадоваћемо своје читаоце, кад им будемо саопштили, да ће Станковић бити од сад наш дтални сарадник,

смата, крупна прса са Јаким му вратом. Такав је био од како га памте. Озбиљан, одвојен и некако замишл.ен, као, унесен у себе. Не само н.егови у. кући % Ј већ и по малама и вароши бојали еу га се. /Кене су га чак и мрзеле. Г ј — „Турчин!" Гунђале би виделе где им се он