Nedelja

Број 11

Страна 202

у дан. Гравер нађе у неком орману свЦју^чггару гренадирску капу са перјем народне гарде, укинуту 1848,, и •--- 111П 1ИВ0 : }|Јдгпро-

даде деци- "Дмнна ис ! КНП п, ОТ1ПК

Најзад је освануо тај страшни дап..

сто створена да .оуди п.пхову машту 4 Очевидно је био удз-б.љен у )ву. ЈГичила мм је на неког вука ужасно страшног изгледа, те почеше кроз стан да лове, кевћући за њим! кријући се за (|)отеље, нишанећи на њ штаповнма и ск\шљајући уста из све снаге да би могли узвикнути: „Бум!" подражавајући пуцњу пушке. Ово је задовољство довршавало абање старог покућанства. За то време, гаме велике Лујзе текле су као бура музичке бујице; у кујни маме Жерар, на огњигпту цврчала је маст, а гравер, спокојан услед овог веселог нереда и ове тутњаве, да се ништа није могло чути, сав предан послу, спремао је велики кордон Легије Части и еполете вишег официра принца председника, које, републиканац забринут државнмм ударом, међутим проклињаше из свег срца. Госпођа Жерар је гоиорила чиновнику, када, би дошар ио к ио1:ратку изканцеларије да тражи сина и да с е

извини ако Је дете учинило ка К р^ $$$ту суседима: —: Заиста, г. Виолете, заиста у.в.еравам Вас, није нам на досади... Причекајте мало, не шаљите га још у школ} т ... Он је врлб миран, и ако га Марија не натера да игра (на часну реч, она је прави .мушкарац!) ваш би Амадеј непрестано посматрао слике. Моја велика Лујза тера га да чита сваког дана, по две стране „Поуке о раду," и још јуче, јако је занимао Жерара, причајући му причу о захвалном слону. Може доцније поћи у пансион. Чекајте мало... Али г. Внолет је решен да пошље Амадеја код г. Батифона. Ох, као екстерног, разуме се. То је тако згодно, то је на два корака одавде. То неће спречавати Амадеја да често виђа своје мале пријатељице. Али он улази у се гму годину! врло је закаснео, једва ако зна да пише слова. Зна се, да деца треба да почну много раније и т. д. Ето, зацдто, је једног лепог пролећњег дана г. Виолет ушао са својим дечком у кабинет г. Батифона, који ће доћи за тренутак, како је слуга обећао. Одвра^ган ми је кабннет г. Батифона! Три полице књига, које ннкад не отвара поседник, савршени цепидлака и лакоми про давац чорбе, онакве каоква се прави на кеју, тако „да Кн.ижевни иреглед" г. Лафарпа и Ролена, пугпта да крбз њен повез цури досада. На столу за рад, —једно од о !их ремек—дела од маха-

И исече му на парчиће...