Nedelja

Број 11

Страна 207

Г. Виолет је сметен. То је глз*по, али и кад га његов шеф позове у свој кабинет ради службеног посла, он говори нејасно, мрмља, а ноге му дрхте. Тако импозантна личност као што је г. Батифон није га могла умирити. Амадеј је збуњен као и отац му, и док дете, уплашено сличношћу глобуса са ћелом г. Батифона већ почиње да дрхти, г. Виолет се зб}чвује, дирка свој проклети прамичак косе, тражи речи и не казује ни шта како ваља. Међутим ипак сврши, поновивши једва готово оно што је рекао г-ђи Жерар: ,,Његов син узима седму годину; врло је закаснио; и т. д. и т. д/, Васпитач као да је слушао г. Виолета врло великим интересовањем, климајући с времена на време свој земљописни врат. Али, у ствари, посматра и суди о својим посетиоцима. Тесни очев реденгот, бледуњаво лице малишана, све то мирише на сиротињ}^. Све је због једног екстерног, који даје 30 франака месечно. Ништа више. И г. Батифон као да је крио ,,зреесћ" који је адресовао, при сличним приликама, својим новим клијентима. Он ће се старати о своме „младом пријатељу" (тридесет франака месечно, разуме се, и дете ће доносити доручак у малој котарици), о своме младом пријатељу, који ће прво бити у једном почетном разреду. (Јамачно отац тражи, и има права да тражи, полу—пансион ,Ј са ручком у подне, здравим и обилним; али г. Батифон не наваљуЈе.) Његов млади пријатељ ће ступити у један дечји разред; али „аћ оуо " биће одмах спреман да једног дана ступи у ово гласовито француско училиште, а1та рагепз (разуме се, да се учење страних језика плаћа засебно), дакле ово чувено училиште, које заједничким радом, међусобном утакми-

цом з*ченика (вештине и разонођивање, као играње, музика, борење плаћају се обашка, то се зна) припрема дечаке за друштвени живот и ствара од њих људе и добре грађане. Г. Виолету је довољан екстернат од тридесет франака месечно. Ствар је свршена. Одмах сутра, ступиће Амадеј у „девети припремни разред". ' — Дајте ми руку, мали пријатељу — каже му директор кад се отац и син дигоше да се опросте. (наставиће се) „ИЗ КЊИГЕ О ЉУБАВИ" I Пролеће је дошло са сјајем,|а сунце Топлије нам зраке с неба плавог шаље. Оживела шума од птичјег певања, А поток нас здрлви и жубори даље. И малени славуј на ружици рујној Своју жарку љубав зането опева: Ја сам силно срећан, јер сам друга нашо, Да му кажем оно пгга ми душа снева

Тихо вече пада... Звечде ситне, сјајне, Трепере и стрепе. — Уз тебе сам сам: Говорим ти, да те љубим неизмерно, Моћан за ту љубав и живот да дам. И месец и звезде сведоци су били, Да си тврду веру задала ми тад, Да другога нећеш заволети никад И створити тиме моме срцу јад... 111 Вене цвеће лепо а с дрвећа лишће Оборено доле тугује и мре .. Бони ветар цвили кроз пусте пољане... Вене цвеће задње... Хла:на јесен гре... Са цвећем и лишћем моја љубав жарка Последњи звук пушта — неверство је тр; Ја не жалим, јер сам увзрење стеко: Гробу заборава хита, жури све... 1909. ' С. В.

ГАЛАНТЕРИСКА И ПОМОДНА ТРГОВИНА КОСТЕ НИКОЛИЋА и ДРУГА - БЕОГРАД добила је велики избор = = Ш Е Ш И Р А — -

у најновијим формама и бојама