Nedelja

Број 12

Страна 217

— а доказује да се из године у годину по неколико пута сусрећемо с репатицама или бар њиховим остацима и то свагда, кад опажамо обилно падање звезда. као оно у ноћима од 8. до 12. августа и од 10. до 13. новембра,' чувених услед падалица. Ове падалице —_ метеори — су управо остаци репатице, која се 1845. године раздвојила у два дела и која су даље путовала један за другим и од 1872. године се више нису ни појавили. Репатица се управо расиала. Али 27. новембра, 1872. год. када је требала да се поново појави, видело се на небу милионима метеора и падалица које су падале неколике часове. То јг управо било онога дана, кад је наша земља пролазила стазом оно место, на коме је требала да се укрсти — судари — с кометом. С тога се и држи, да су репатице неизмерно велика удружења метеора, какве виђамо по музејима. Реп комета је ваздушаст — гасовит. — Временом се језгро комета распадне и тако се у васиони. Мислимо, да ће оволико бити довољно, те да наше необавештене читаоце ослободимо неоснована страха о пропасти света, услед појаве старога госта —• Халејеве комете 10-1-1910 _____ РаИбзу. НОВЧАНИК МОЈЕ ЖЕНЕ новела А. Д.

-{- Јеврем Андоновић државни саветник у пензији

— Да те не узнемиравам ? запита ме. — До душе признати морам да ниси погодио баш право време, јер имам неких хитних посдова. — Остави за часак посао па ме саслушај. Спустим перо из руку па се окренем Жаку. — Шта желиш од мене? -— Г1ре свега закључај добро врата, да нас не би ко узнемиривао. Та изврших што је тражио. Кад сам се вритио у собу Жак се тако уозбиљи како га никад пре тога нисам видео. — Ну, шта желиш ? — Пријатељу, одговори ми он ако ти какав жењен човек затражи стан на тренутну уI слугу, не позајмљуј му га.

завршава слава репатица,

Баш сам с^о да радим, кад се врата моје предсобе вагло отворише и предаме стаде мој друг Жак Жолије, од главе до пете честит и доброћудан младић а осим тога прави светски човек, у најбољем смислу те речи. -

-— То не разумем, — Не разумеш, а то је проста ствар. Ја сам ти најнесрећнији и најсмешнији човек на свету: позајмљујем новац за друге, прокоцкам их за друге, менице плаћам туђе, стан држим за друге, дуелирам се за друге па најпосле ћу се за другог и оженити полудети и убити се, па ће свет за све то казати из благодарности: „био је будала." -— А каква је отуд морална поука? — Морална је поука да не уступиш свој стан ни за пет секунди каквом жењеном човеку? — То и опет не разумем. — Не разумеш? Лепо, објаснићу ти