Nedelja

Страна 238

Врој 13

имам раздам другима? Дала сам и сувише, додаде после кратког одмора; испоклањала сам преко пола милиона динара. — Шта ме се то гиче! рече сурово свети Пегар. Могла си потрошити и десет пута толико. Дарежљивост има своје вредности само тако, ако се човек одрекие својих уживања па трпи чак и оскудицу, само да би другом помогао. Ко има у шпагу последњи грош па га да другоме тај је учинио добро дело, много веће но ти с твојим банкама! ГТа онда коме си дала свој новац? Људима који нису жељни пара! Кажи ми пре свега, јеси ли коме олакшала терет живота? Јеси ли очајника охрабрила и извела га на стазу нада ња? Јеси ли отргла кога од грешног лшвота? Твоја дела не осуђујем исти на, ади ја још ни издалека не видим ничега у њима, што би ти давало права да будеш примљена у рај. Душа госпође баронице, збуњена за тренутак тим говором светитељевим тек после неколико тренутака узе реч понова. — Нисам ти још све казала добри мој светитељ}^. — Е па, де, говори! — Била сам на многим прославама црквеним, на парасшсима, благодарењима и т. д. — То ти вреди управ толико, као да си какву липсотину извукла из баре. И свети Пегар увуче главу, јер не хте више дуљити разговор. Али душа бароничина, окупана својим сузама прис кочи прозорчету, молећи светитеља д а јој поклони још неколико тренутака п ажње. Она ће, вели, потражити и најш у својој успомени нешто. Само не м оже да се се-ти. Али најпосле, паде

Ј°Ј

нешто на ум. — Да, сећам се добро, велики све-

титељу, нема сумње, добро се сећам — спасла сам једном живот некаквом човеку. — Е то ми се већ допада, рече свети Петар, који је на те речи мало омекшао. Испричај ми како је то било. То је сад опет збунило бароничину душу, она се устезала. — Ах, рече свети Петар, ти збијаш шаду са мном. Јеси ли одиста спасла живот неком човеку или ниси ? Говори. Бедна душа јако постиђена, устезала се да говори. На послетку признала је да се из њеног човекољубивог поступка изродио један ужасан грех, који је она наравно, одмах исповедила и сутра дан добила већ и апоолуцију (опрошгај) греха, али кад помисли колики је то порок, онда је страх хвата да ћ л ; казујући ксторију овог тугаљивог догађаја, више наудити но користити себи. — Порок, велиш, примети свети Петар сањалачки. Порока има разних,али најчешће се дешава да се ми овамо горе не слажемо с вашим моралистима тамо доле на земљи. Дела, испричај ми ствар, па ћу ја пресудити. — Ах, велики светитељу, ја се не усуђујем; осећам да нећу имати довољно снаге. —• Па онда иди бестрага, бучи ми већ глава од твојих глупости, рече св. Петар и залупи прозорче на рајским вратима. Душа бедне баронице јаукну тако болно, да би се и бесна звер морала смилостивити. — Милост, милост!... Велики светитељу! Све ћу казати! Нико, па ни свети Петар није од постанка свог светитељ; било је време кад је и он био човек. Душа госпође баронице имала је лепе плаве очи,кра-

ГАЛАНТЕРИСКА И ПОМОДНА ТРГОВИНА КОСТЕ НИКОЛИЋА и ДРУГА — БЕОГРАД добила је велики избор Ш Е Ш И Р А ===——=

у најновијим формама и бојама

)