Niz vodu

Голубац

Сутрадан освану над мирном реком тихо јутро са испраним небом и чистим ваздухом. Кад се сунце појави изнад планина, кретоше низ воду хватајући средину реке. Једног тренутка изгледало је да су насред каквог пространог језера, јер је река, огромне ширине, на томе месту затворена у једном кругу са свих страна планинским венцем.

У измаглици и сунчеву одблеску појави се пред њима у даљини, у ваздуху изнад реке, нешто нејасно, измешано, као каква Таја Могсапа насеобине белих кућица, црних димњака, под којом се нешто пенуши а изнад које се нешто лепрша.. Та ваздушна слика добивала је мало по мало стваран изглед. Све је сада клизило по води, разликовала се вода од неба, труп бродова и беле кућице на њима.

Из оног теснаца код Затоња појављивао се један пароброд са мноштвом шлепова, као какав пловећи град. Мало доцније поред њих је милео велики дунавски реморкер са два коса димњака, између два шлепа, а вукући за собом других осам претешких, дубоко утонулих, мељући мутну воду својим точковима. Целу ноћ је путовао, пошавши