Niz vodu

58 НИЗ ВОДУ

синоћ из Добре. Сада се врши јутарње умивање тог пловног насеља: кофе захватају воду из реке и излевају се на палубе које се светле. Међу измешаним белим кућицама са цвећем под прозорима, игра се мноштво деце, пси трче и лају, петлови кукуречу; дим се диже са огњишта, рубље се лепрша. Рекло би се да какво холандско село плови Дунавом са истакнутим заставама у ово недељно јутро.

На острву Кисељеву Срећна се заустави. Опраше брод, доручковаше. У даљини се види Градиште, његово пристаниште и затубасти бели звоник његове цркве. Кад се отиснуше, Марко држећи крму рече своме другу који сеђаше крај њега:

— Недељом је све некако свечаније и у природи самој; као да је тог дана нешто у ваздуху чега нема преко недеље. И наш мотор као да је данас боље расположен.

УНДРЕЈА Пре ће бити да је у нама тога дана неко нарочито расположење са којега нам и природа друкчијом изгледа, јер ми њу можемо само кроз себе видети. Како је и најлепши сунчани дан тужан кад смо несрећни, како је и најружнији дан кише и студени ружичаст када смо срећни! Што ти недеља изгледа друкчија од других дана, то је стога што је верско осећање усађено у твојој души,

иако можда не знаш за то.