Niz vodu

64 НИЗ ВОДУ

мушица. Над њима се град оцртавао на светлом небу а с оне стране реке на тамном планинском ланцу одсецао се облик једне рушевине, као какав стражар на уласку клисуре.

— Да, рече Андреја, иако нисам побожан, има тренутака, као овај, када бих се радо одао верским осећањима. Али се томе опирем, најпре што налазим да не почивају на разуму, што се чак с њим не могу сложити, а затим што мислим да им налазим корена у своме кукавичлуку. Јер та се блага осећања јављају нарочито у тренуцима разнежености чула, у невољи, у болести, потиштености, страху, другим речима кад је моћ разума смањена. Знаш да Ренан негде вели, бојећи се те слабости у болести или пред смрћу, да не треба водити рачуна о ономе што ће можда у тим приликама рећи.

МАРКО

Питање је, да ли је за оцењивање извесних ствари човек способнији када је здрав и срећан, кад животу не види краја, или онда кад је илузија живота и среће на измаку, и када му је друга стварност пред очима. У здрављу и срећи многе су истине човеку неприступачне. Тада је човеково гледање на свет најповољније обављању живота и развијању његове делатности, али је и најмање дубоко. Тада је човек, што се вели, нормалан, што је повољно неопходно потребној површности његова оптимизма. Али да ли је он тада ближе истини од многих потиштених, забринутих, страшљивих > На пример, ови се често плаше какве катастрофе