Niz vodu

68 НИЗ ВОДУ

може отети поређењу усавршавања техничких проналазака са усавршавањем човековим! Многе проналаске смо. видели у зачетку, неспретне, чудовиш“ не, ружне, без изгледа на успех. Па смо за један део људскога века доживели њихово савршенство. Ко се могао надати да ће експлозивни мотор, који почива на најгрубљем облику снаге, на експлозији, постати нечујан и узор укроћености и послушности. И колико истрајности људске, колико пожртвованости и жртава, колико упорне генијалности У служби материјалног усавршавања! Колико је уложено стрпљења, памети, колико неуморног стремљења ка савршенству, да би се постигло нешто што баш није од првобитне потребе по људску срећу, као што је удобније котрљање на точковима. ћу куд и камо важнијим питањима људског усавршавања, односа међу људима, како је мало добре воље, мало вере у могућност да се и овде експлозије укроте, да се иде ка савршенству. Тако да после много векова, када је наш живот материјалним тековинама толико измењен да више не личи на оно што је био, питамо се да ли се човек уопште променио у оним елементима који сачињавају нашу природу. У данашњем прекоатлантском чуду љехнике тешко нам је замислити да се у зачетку налазио чун у стаблу дрвета издубен; а како је пак лако увидети да је у нашим нагонима и природи нашој у основи животињско порекло наших предака. Ту, нажалост, није потребан никакав напор да би се то увидело.

Згрозим се на саму помисао шта бисмо све починили кад не би било страха од казне и кад се