Niz vodu

78 | низ воду

ше душе до оне која струји ка карличним живцима, јер ретко шта може бити непристојно и прљаво као музика, која откуцава и ритмове душе и покрете тела. Заиста је покор све то називати истим именом. Музиком бих могао бити поведен и заведен на све путове. Музика би ме понајпре привела вери, а ништа ме не би учинило јунаком који јури у смрт као ритам каквог доброг марша, као год што извесна музика буди у мени ниске нагоне. Права музика је за мене непрекидно низање успомена давних и скорашњих, које само она може изазвати и које нестају чим њени звуци умукну. Ја у њој видим себе и свој живот. Стога не видим никада у њој оно што по програму има да значи. Каква бесмислица покушати речима да се изрази музика, кад је она говор који се не може превести ни на какав други начин изражавања... Музика, као свака уметност, оперише с оним што је у нама. Стога уметничка дела имају за свакога другу вредност. Каква проста мелодија може ме дубоко узбудити ако наиђе у мени на оно што је она кадра усталасати. Како су смешни они који оцењују уметничка дела за друге; они мисле, или боље они би желели да цео свет буде с њима истоветан... Нигде музика нема ту тајанствену моћ као на води. И онако мрски инструменти као тамбура и хармоника, на води ме дубоко узбуђују. Вода и музика се дивно допуњују, и у једној и у другој је све ритам и преливање. Вода баца поезију на све што запљускује и што се у њој огледа. Каква разлика између свега овога што се ниже дуж обала, гле-