Niz vodu

ГОСПОЂИН ВИР 1

титрање, помахнитало играње светлости у води. Седећи један поред другог, два друга посматраху тај призор ћутећи. Ћутање прекиде Марко:

— Гледајући ову игру месечине у води, чини ми се да чујем неку дивну музику. Ја лепе призоре чујем...

АНДРЕЈА

Биће зато што си сликар; музичари вероватно виде звуке!

МАРКО

Музика ме опија; под њеним утицајем губим смисао за стварност. Слушајући музику сви предмети које гледам добивају неки нов изглед, све је преливено поезијом. Већ први акорди клавира дају сликама на зиду живот који иначе немају... Посматрам по зимскоме дану кроз прозор кљусе које посрћући извлачи претоварена кола уз стрму улицу. Кочијаш у ритама раменом подупро таљиге не би ли помогао коњу. Све је напор, борба, беда. Крај мене у соби одјекну први акорди (не мора бити ни Моцарт ни Бетовен; школски узори. „Девета“, Милоска Венера, Мона Лиза и Сикстинска капела су нешто изузетно само за оне који не разумеју ништа...) Одједном се онај мучни призор преображава. Све у њему постаје ритам, лепота уживање. Према музици исти призор се мења, сад је дубока осећајност, сад опет плитка разузданост... А ништа није тако различно као музика. Од оне божанствене која продире у најскривеније куте на-