Niz vodu

ГОСПОЂИН ВИР 98

ма у нама успомена и остатака из једног и другог младог доба, не би.било места за уметност у нашем духу. Живимо добрим делом целог свог века на своме детињству. Трчимо непрестано за њим, све упорније што више од нас одмиче. Детињство нам даје мерило за оцењивање вредности, оно је дало клицу наших доцнијих жеља. Ценимо нарочито оно што нам се у детињству учинило вредно. Многе части и добра свакојака у зрело доба нас привлаче што их гледамо очима свога детињства: сећамо се како су изгледали велики у нашим очима и како су нам изгледали ненадмашни они који су их онда уживали. И најозбиљнији, управо они су у највећој мери велика деца. Јер нема плодне зрелости без богатог детињства. Све се доцније изграђује на детињству, потиче из доживљаја, утисака, жеља што нам их је детињство дало. Али ни у чему детињство не царује као у уметности. Уметност у главноме ископава из наше душе утиске наслагане од првог детињства до прве младости. Уметник гледа свет кроз своје детињство, јер га друкчије овај не може одушевити. И лако је наћи у делима свих великих уметника како се кроз њих провлачи њихово детињство: песме што је мајка певала детету постале су неисцрпни извор на коме црпе највиша надахнућа велики уметник; скромни врт у коме је дете први пут осетило мирис цвећа заносиће успоменом уметника много више од много већих призора доцније, и ови ће вредити управо по ономе што ће наћи одјека у детињском добу. За уметност утисци вреде уколико су кадри заталасати најдубљи слој наше душе.